Prosvetni glasnik

наух;а и настава

1573

весно и с одушевљењем врше своју наставничку службу. Они су мирно радили своје послове и за време бурних политичких промена, па и онда, кад су пх полуслужбенп и други листови нападали, и кад је Велика Шнола долазила у опасност, да ће изгубити ову своју скромну аутономију. — Истина, неки су пређашњи проФесори оставили Велику Школу, али су после жалили, што су изгубили најзгодннје место за свој научни рад, те су гледали да бар као хонорарни проФесори одржавају везу с овом школом. ПроФесори Велике Школе били су скромни и у том, што до сад нису тражили ве&е плате, као што су то чинили други нашп чиновници из разних струка. У пројекту закона о университету нарочита је комисија нредложила основну плату редовних проФесора од 5000 динара, а Академијски је Савет смањио ту плату за 1000 дин. — Међу садашњим проФесорима Велике Школе нема ни једнога богатога човека; а плате су тако малене, да се њима једва могу подмиривати најобичније потребе личнога и породичнога живота. Међутим, проФесор највишега научнога завода требало би да има довољно материјалних средстава не само за обезбеђење своје породице, него и за набављање потребних научних ередстава (нарочито књига и часописа) и за иутовање у српској земљи и у туђим земљама ради научних и практичних студија. Интересантно је, у вези с тим, овде напоменути, како прошле године од толиких проФесора Велике Школе ни један није могао отићи на париеку изложбу без нарочите државне помоћи (или без приватне зараде ван школе). Па зар, према томе, садашњи ирофесори Велџке Школе нису заслужили, да буду ирофесори новога српскога университета ? 0 овом не би требало ни сумњати; па ипак има мишљења, да би, при проглашењу Велике Школе за университет, требало све проФесоре Велике Школе ставити на расиоложеш, па онда између њих изабрати и носгавити по неколико редовних проФесора у сваком университетском Факултету, који би после, као представници нрвога университетскога савета, бирали друге проФесоре. Ну питање је: ко би био надлежан да избере прве професоре университета? У нас нема ни једнога тела с таквим научним аукторитетом и с тако разностручном научном спремом, коме би се могао поверити овај избор, изузевши Велику Школу. Нико не