Prosvetni glasnik

НАУКА II НАОТАВА

1577

ставвици и сдушаоци вршити своје дужности са задовољством и с одушевљењем, и трудиће се, да озбиљним и савесним радом уведичају славу основаоца нрвога српскога университета. У Београду, 11. новембра 1901. г. Д-р В. Бакић.

САСТАНАК И ДОГОБОР СРПСКИХ ГЛАВАРА У КУЧИМА 1614. ГОД. РАДИ УСТАНКА НА ТУРКЕ пгидог критиди извога за истогију сгпског нагода ОД ЈОВ. Н. ТОМИЋА

(СВРШЕТАК) Крстарећи по Итадији с једног краја на други Ренези је, као окретан човек, направио доста познанстава. Једно од тих, тако стечених, бидо је с неким Ђакомом Пертузом, теологом и доктором права, који је имао веза с ученим и отменим светом. Тај Иертузо заједно са својим пријатељем, а с времена на време секретаром, Алфонзом Мармиљонијем из Мачерате, у марту 1614 год. бавио се у Милану, кад га једног дана нађе Јован Ренези и рече му како, знајући да врло добро стоји код многих отмених и да га ови радо примају, жеди да од н>ега дозна ко би га могао тајно и поверљиво одвести војводи пармскоме, с којим мисли да преговара о врло значајном нредмету, и обећа да ће њему, Пертузу, као пријатељу, све новерити. На то му овај одговори како ништа није лакше, пошто код пармскога војводе врло добро стоји његов пријатељ војвода од Поли. После таквог одговора Ренези повери Пертузу како мисли да с пармским војводом преговара о освајању Арбаније, нри чему Ке се имати при руди народ из оног краја, са чијим главарима он стоји добро, те нуди своје услуге у пола готовој ствари. То се допаде Пертузу те без икаквог оклевања углави с Ренезијем да заједно иду у Парму, што и учинише одмах по Ускрсу. Кад су стигли у Парму, Пертузо одмах се нађе с војводом од Поли, па састајући Се с овим свакога дана исприча му о чему мисли Ренези да преговара с војводом пармским, а потом удеси те се састану Ренези и војвода од Ноди. У разговору Ренези обавести овога о својој намери, који после тога кришом једне ноћи одведе Ренезија и