Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТЛВА

1581

-зн превоз робе, те тако ни у ком случају од њега не би било штете. А поред свега овога уз извешгај Ренезијев приложен је и снисак ггаена главара, како оних што су биди на састанку тако и оних других што •су по својим повереницииа посдали своје печате и заклетву. Према овоме, као и нрема садржини још неких хартија, које се тичу Мармаљонијева рада код млетачког резидента у Милану, 1 " мо;ке се сматрати као несумњив факат: да је Јован Ренези у октобру 1614. године иоднео иармском војводи извештај о свои одласку у Куче, о састанку српекик главара и о њиховој одлуци. Али утврђивањем тога Факта није решено и друго за ову прилику много интересантније питање, питање о тачности садржине извештаја Ренезијева. А ово се питање мора истаћи, јер да је извештај поднело друго које лице, иознато као честито и поуздано, сумњи у истинитост његове садржине не би било места, управо не би се имало разлога за то, ну кад је у питању рад авантуриста Ренезија, познатог достављача, аревртљивца и варалице, сумња у тачност извештаја јесте оправдана, прво што у њој има нодатака, који ее косе с другим савременим и несумњивим подацима и друго што даљи рад Ренезијев из год. 1615., који је у непосредној вези са изнесеним у извештају, даје и сувише доказа о Ренезијевој склоности к измишљању. Кад је овај авантурист дошао у Царму, нредставио се војводи као нарочито иослан од стране српских главара, па је то исто говорио и другима. у Парми. Међутим то не стоји, јер Ренези напустивши рад са шпанским намесником и кастеланом у Милану дошао је у Парму и ту, користећи се писмима добивеним од српских главара, којима је био овлашћен за иреговоре код шпаискога краља, нредставио се војводи иармскоме као нарочито иослан к њему. При овом раду у Парми он није имао нових и нарочитих инструкција за посредовање код војводе, већ се послужио оним раније добивеним иреко свог слуге Николе, на која су главари, према упуствима владике виђеванскога, војводе савојскога па и самог" Ренезија, ударили потписе и печате, као штојебило сређено и оно писмо послано војводи савојскоме 1608. године од главара српских. Дакле, списак имена начињен је нрема оним писмима од 1613. године, а извештај је сређен тако да је за основ узет ранији догађај, коме је лојединости измислио Ренези па погато је догађај бацио годину дана у назад и довео га у везу с радом војводе пармскога, истакао је себе као главног радника. За потврду тога сам извештај пружа доказа, али ћу их за сада навести само два. Такво је оно место у извештају где главари норучују војводи пармскоме, да не ради као што су раније радили многи владаоци, па се чак помиње и савез католичких владалаца, који такођер није ништа учинио за спас Хришћана потчињених Турцима. Горе је изложенодаје

'") Депеша Антонија Марија Вначентија мдетачког резидента у Мидану од 3. декембра 1616. год. с прилозима (Сотшггсаи Ае1 СопзгдИо Ае1 X, Шга 7.)