Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1583

да се увере о казивању Ренезијеву. И ови су отишли, а кад су се повратил -И, уверилд су га да је све тако и собом су довели некаквог Фрањевца Андрију Бошњака , пријатеља и повереника главара српских и арбанаских, који је имао нарочито да потврди истииитост Ренезијева казивања. Али незгода беше што овај није знао ништа италијански, те га војвода није могао насамо испитивати. Зато га војвода подуже задржа и даде му прилике да научи италијански, па кад то постиже, стаде га испитивати и дознаде како му је Ренези истину рекао. Уверен тако да је наишао на добар пут војвода најзад у јулу 1615. год. у Арбанију опреми посланство састављено из Ренезија, Андрије Бошњака и једног инжињера, да однесу писма, дарове и поздрав главарима и да отуд доведу таоце за јемство да ће се радити како треба. При поласку Ренези је говорио да ће се вратити од ирилике прп крају октобра и то преко Анконе, а војвода верујући тврдо у то, чим је изасланство отишло из Парме, пун одушевљења послао је нарочитог посланика шпанскоме краљу да га извести о предузетом кораку и замоли за помоћ, кад му устреба. Војвода се загревао надом на успех од Ренезијева предузећа, али ни он ни његова околина па ни млетачки достављач Мармиљони, у опште нико није могао запазити да јевојвода запао у руке једноЈ групи авантуриста. Јер и они војводини изасланици као и набављени калуђер Андрија Бошњак — сви беху од истога кова, сви су радили по нарочито удешеном плану и сами су оверавали своје измишљотине, којима су се користили две године на рачун војводин. 1 ' 9 На војводину

1 ' 9 ) За пример како је бида организована ова дружина најбоље могу послужитн речи Мармаљонијеве из његовог првог извештаја млетачкој Сињорији, кад се упореде с подадима који ће бити даље наведени и којима се потире раније стечено Мармаљонијево мишљење, као необавештеног и лаковерног у истој мери какав је био део двор пармскога војводе. Мармаљоније вели овако: ».... СарНапо Шоуапш 1' аппо 1614. а11а Дпе <И ОМоћге, диап(1о гИогпо 1а зесопЈа уо11.а реп1сће И 81& г Биса дои 4о1а1теп1е сге(1еп[1о цие11о сће <1а соз1ш Си еброз1:о е1 реггло Уо1еп (1о8епе сМапге соп^огте е зоШо <11 8иа АИ а , 4га4еппе Н 8и(1еио Сар" бтуапт (1а1 зи(1еио 1;етро Кпо аШ 10 (1ј 1п§Цо рговзппо равза1;о, е! 1п фде8(;о теп1;ге Г1 8 Г Биса 8ре(И ћиотни 8ио1 сопМепИ ш дие11е раг (;1 рег 1еп4аге е1 сМапп' (1е1 уего (И (1оуе апсо Гесе уешге ип 1та1е с1е1 огсНде сН 8. Кгап с0 (2оссо1ап1е) сШата(;о Аш1геа Ђоапеве (Н 8(;а1;ига §гап(1е &сс1а тап8ие(;а, сН уоНо ргорогИопа1;о, ћјапсо, сН е1;а (Н 28 апш 1п сНса, сН ћагћа ћ!Опс1а ћепсће гага, оссМо пе ћ1апсо пе пего, соте ^ие11о сће ега шМпвесо (Н а1сит (Н ^ие1 81§ г ' Ргшс1раН е! &14о1о сопЛигге (јиа соп 1а (1е81;ге22а сће е ргорпо (Зе1 Рг1дс1р1 §Н ћа 1а11;о јтрагаге регЈеИатепЈе 1а Нпрта 14аНада, сће доп ћауеа, рег 111(;еп(1ег (1а 1ш, 81 соте ћа &14о шиа 1а т(,еп(;1опе с!1 циеШ 81§" е<; 1а уегНа (1е1 пе§оНо. Оп(1е рег тегго сН диез(;о е4 4' аИп, е уепи4о т со^пШопе 8иа А., сће Н пе§оНо е уеп881то, е! регмо Гесе па8о1и110пе сН таш1аге 81 соте таш1о аШ 10 сН 1и<*Но ргов81то ри88а1о Ц ап(1сио Сар°. Сг10уапп1 е(; ви(1е11;о Гга1е 2оссо1ап(;е е(; аНг! сопИ(ЈедН (Н 8иа АНегга 8ег та а881ете соп ип 1п8е§пего сод 1е1;(;еге е! ргевепН а дие1 81<*" е сод ог(Нпе сће ћауеввего а соп(1игге §Н Атћавс1а<;ог1 1иМ1 ворга ипа пауе сотрга1а е поНгга^а (1а 8. А. ћеп тодНа,...' II сматрајући да је све то истина, кад просветни гдасник , II књ. 12. св., 1901. 105