Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТДВА

1591

Дакде, тамо где би требало тражити иодатке о даљем животу и раду Ренезијеву — њих иема. Истина о њему има још нешто иодатака у каснијим депешама и извештајима млетачких службеника, ади се од ових ниједан не односи на љегов рад из друге половине 1616. год. и даље, већ на раније доба. Међутим није искључена могућност да ће се касније наћи и таквих иодатака, из којих ће се дознати да је Ренези и даље још за неко време радио посдове као што су ови изнесени. Ну ради сврхе којој је тежида ова расправа, доста је и ово изнесених података. Они нам дају доста .јасну сллку о авантуристу Јовану Ренезију, јасну за суд о улози овог достављача и варалице, који је варао сваког с ким би дошао у додир. Најинтересније је пак да је овај, поред свега тога, још измишљао догађаје и нарочито удегиавао документа о њима. Према томе, и без мог нарочитог наглашавања, није тешко у њему наћи творца и оног извештаја о састанку и договору главара српских у Кучима 8, септембра 1614. год. Јер ако је, у опште, оправдан суд да творца извештаја треба тражити међу личностима, које су код војводе неверскога радиде да га задобију за освајање Арбаније, а преко ње и других крајева царевине турске, према изнесеним нодацима једино се може задржати на Јовану Ренезију. А за такав суд норед горе изнесених има још раздога. Пре свега утврђено је да је Ренези творац извештаја поднесеног 1014. год. пармскоме војводи о састанку српских гдавара у Кучима 14. јуда те године, и да је садржина тог документа измишљена с нарочитом сврхом. Ади с тим Фактом треба довести у везу други један, а то је: да о покрету међу Србима и Арбанасима у 1614. и 1615. год., као и о односима ових са Западњацима и о посредовању појединих посредника има придично података, постанком савремених догађајима, ади да у њима нема ни најмањег помена о каквом састанку главара у Кучима са задатком обележеним у извештају. А кад се то учини, кад се доведу у везу та два Факта, издази закључак: да Је о једном истом предмету, у некодико измењеном према раздичним приликама, за некодико месеца каснији извештај створио исти који је и онај ранији, пошто је само тај и знао за догађај како је представљен у двама извештајима. Даље, из поређења ова два извештаја види се како се рад гдавара на оба састанка тиче у основу једног истог предмета, који је у двама извештајима друкчије израђен, не што су у истини бида два састанка главара већ што је Ренези једном измишљотином хтео да придобије двојицу Западњака, код којих је радио наизменично, ади их је обојицу варао. Поред тога треба имати на уму да раздична разрада једног истог мотива није само због раздичних дица, којима се Ренези обраћао већ и због других придива, а нарочито због раздичних помагача при изради извештаја. За извештај поднесен војводи пармском, у коме је Ренези истицао само себе као посредника, показано је горе да га је израдио Мар-