Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1593

води пармскоме, издази да су и нојединости у извештајима измишљапе Ренезијево. Други доказ јесте у томе што ни сами главари при тек обновљеним преговорима са својим раније оглашеним краљем, с војводом савојским, не би изабирали другога за свог будућег владаода, не би у исто време овлагаћивали Ренезија за свог пуномоћника и код напе и код војводе неверскога и код војводе пармскога са мисијом како је представљена у извештајима. И најзад, ако су главари ишта озбиљно мислили предузимати, у онако мадом размаку времена, од јула до септембра, не би имали два састанка са онако различним смером. Тога свега није могло бити нити је било у ствари, али је све то могао измислити канетан Ренези, за кога се није чудити што је у једном извештају казао да је на састанку главара од 14. јула био војвода Грдан, а на оном другом од 8. септембра пећки патријарах Јован, и ако тада првога није било међ живима, а други је био отишао у Цариград, где је наскоро умро. За доказ пак да главари српски и арбанаски нису радили како вели Ренези, има се података, који у исто време објашњавају један Факат раније наглашен, а све то скупа појачава донесени суд о неистинитом представљању догађаја у Ренезијевим извештајима. Говорећи о раду капетана Јована Ренезија код пармскога војводе, а на основу Мармаљонијевик извештаја поднесених млетачкој Сињорији, напоменуо сам како овај вели да је Ренези, дошавши као изасланик окунљених главара, донео војводи писмо с одлуком зборском. За то писмо, из кога је Ренези повадио имена главара, и ставио их у додатак своме извештају представљајући војводи као да су били на састанку од 14. јула, наноменуо сам горе да није могло бити друго до оно што су му га главари били послали по слузи му Николи, који је био у Рисну. Оно је имало да се напише према Формулару посланом од стране војводе савојскога из Турина 1613. год., који је горе саопштен, и према њему Ренези је био овлашћен да у име главара посредује у арвом реду код краља шанскога, на кога је писмо и било уиућено, али је њим Ренезију било допуштено да може радити и код других вдадалаца занадњачких. Ну док су главари рачунали да је Ренези, преко војводе савојскога, радио код шпанскога двора, с ким су они преко других својих посредника одржавали везе и од њега очекивали помоћи при огштем устанку на Турке, Ренези напустивши рад код војводе савојскога, а користећи се оним главарским овлашћењем потврђелшм њиховим потписима и печатима, кад је отишао војводи пармскоме представио је као да је састанак главара био ради његова избора за њиховог будућег краља. Према томе овај је догађај из 1613. год. пребачен у годину 1614. а уз то лажно је представљен карактер самог састанка. То исто учинио је он и с оним другим извештајем поднесеним војводи неверскоме, у коме је онај састанак главара у јесен 1613. год. представљен као да је био у јесен следеће године.