Prosvetni glasnik
1594
ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК
Али тај његов рад није био познат главарима. Окупљени у јесен 1613. год. они су средили писмо за шианскога краља и пуномоћије за Ренезија, па су то послади и очекујући неће ли бити чега од посредовања војводе савојскога, они су тамо били упутили своје друге поверенике, који су се договарали о удруженој акдији. Потврде за ово имамо у догађајима у Арбанији жто се развијаху од 1615. до 1617. године, који тврде да је било договора сриских и арбанаских главара са шианским двором, али не и с војводама пармским и неверским, о којима нема трага, да су српски главари знали за н>их. Кад је оно Мармаљони првим својим извештајем обавестио млетачку Сињорију о Ренезијеву предузећу код војводе пармскога, Веће Десеторице одмах је о том известило поморскога ђенерала и наредило му да својим подручнима обрати пажњу како у свим лукама имају добро мотрити на долазак сваког непознатог брода из Италије. Ђенерал Зане на то у првом реду обратио је пажњу которском провидуру Камилу Микијелу, који 28. новембра посла Сенату депешу, у којој се у почетку говори о некаквој завери хришћанскнх главара против Турске а у договору с неким владаоцем са запада, о чему је извештен од ђенерала Зана да се ради у Арбанији и у Србији, а то није било ништа друго до вест о~раду Ренезијеву по достави Мармаљонијевој. 203 ) Даље у депеши Микијели јављаше како се трудио што је могао више да продре у суштину тих преговора. те је зато одмах послао тамо Которанина Франа Болицу (Грбичића), на ког се могао поуздати да ће извршитипоруку.ИБолицаје отишао у Рисан и тамо се нашао с Вујом Стјеповим, од кога је дознао да доиста постоји договор о иокрету између главара српских и арбанаских, али договор са шианским краљем, и да има доста дана како се очекује некакав брод, на коме ће бити изасланици да утврде рад на томе. 204 ) За доказ пак, да је Вујо доиста
203 ) Есс шо 8 цј г 6епега1 2апе соп аие 1е1;1еге сН 30 ос^оћге разза ^о пп вспте еввег ау1ва1;о с1а11а 8ег и Уоа4га, сће 81 в1а п<1оМа а вЈгеМо 1;егтте е! т ргост1о (11 У1сто евеМо ипа воНеуаИопе о соп^тга пе11а ЗегуГа е4 А1ћап1а, сопсегШа с1а ргјпсЈраН е4 рт ро1еп(;1 сН атћј 1е с1еИе Рготтсје соп Ргтс1ре сће поп 81 потта, а1 диа1е веш1о вШ1 1пу1а41 Атћа8с1а(;ог1 <1е соп§1ига<;1 егапо апЈаМ о Доуеуапо апЛаге ћиотпп (Н с1еио Рппмре соп 1' иМта пбо1иИопе ворга П сопсег1о т1го(1оио е4 соп уа88е11о §говво ћеп агта1;о, соп диа1е <1етопо езвег 1еуа1;е аћге Ј*епи <1е11е бкевве Ргоутс1е, е1; сће т4огпо а с1б Н ?1епе (1а11а 8ег ,а Уов1;га соп еШсасе тап1ега соттевво сН в(;аг ауегШо е<; сН аУ18агпете т раг41со1аге...* (У депеши Мекијелијевој од 28. новембра 1615. год. из Котора — 8епа1;о весге!;а, Лгерассг Лег геНоп е рго^еАИоп гп Всфпасга, К1га ап. 1615.) 204 ) ».... Но 1тте(На1;е 8ре(Н1о И 8 Г СауаНег Ггапс 0 ВоНгга.... и диа1е со11а ДећИа с1гсопвре1;1опе е(; зепга репсо1о сН (1аг отћго <1е1 зегУ1(;10, сће рге8(;о в' е сопГегНо а В18апо, (1оуе ћа ®т(11са(;о ро4ег уешг 111 диа1сће со^пШопе (Н диев(;о педоУо е(; Ш1 Г1&п88е ћауег т(;езо рег ћосса (11 ип соп(;е Уи1о ЗИероу <1а КЈаапо, &а1е11о <1е1 соп(.е 2иаппе, соп тего <1е диаН ћа 1а 8ег И Уов(;га пе 1;етр1 асНе4го ћауи(;о аНге т1'огта(;1от <Н то1(;о тотеШо, евзег уегатеп(;е т1гос1оиа <1а1Н Сарх сће §оуегпапо 1е <1еие