Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

53

ред пре пнтања о техничком Факул/гету. Но с тога, што је Еомисија нашла, да је за решавање овога најкруннијега питања у њеном целокупном раду и задатку потребно ближе стручно познавање свих разноврсних материјалних и научних прилика, потреба, средстава и снага које су на оснивање медидинског Факултета меродавне, умољен је члан Комисије про$есор др. Милан Јовановић — Батут, да спреми и поднесе Комисији опширнији, исцрпан реФерат о овом делом пптању, ирема чему би Еомиснја имала после промислити, да ли ће ради срећног решења постављенога задатка позвати по датом јој овлашћењу још и друге компетентне људе ради саветовања и бољега обавештења, или ће наћи за довољно, да друге стручњаке и не иозива, па да може с успехом донети потребну одлуку. Као што сам већ имао част, Господине Министре, у ранијем кратком извештају од 14, јуна саопштити Вам, др. Милаи Јовановић радо се ■ода.звао жељи Еомисије. Он је с дубоким практичним и теориским познавањем ствари коју је проучио до дна, и веома топлим родољубивим заузимањем и трудом осветлио све крупније и ситније, ближе и даље прилике, погодбе, путеве, средства и начине, којима наша Отаџбина може и треба што скорије да дође до свога медицинскога Факултета. Он је за овај свој реФерат, или боље за ову своју лепу стручну расправу савесно ирикуиио статистичке, санитетске, Фииансиске, прнвредне и све друге податке, но којима се за Србију истиче и доказује не само жива потреба но и могућност да у свом народном университету добије и вишу медидинску. школу са поступним нодизањем и увођењем разних медидинских, хируршких, клиничких, патолошких, бактеоролошких, Фармадевтских, примаљских, ветеринарских и других института, без којих народно и сточно здравље остаје изложено непрестаннм и великим опасностима, и без којих се у данашње време људско друштво ни модерна уређена држава не могу замислити. Др. Батут згодно је при томе нагласио иотребу медицинског Факултета за Србију не само у погледу народнога здравља, но и у погледу политичких, економних и националних интереса наше •самосталне државе. Он је јасно доказао, колика би за Србију била добит у материјалном и моралном смислу, кад би се њени сипови кандидати за лекарски позив учили и спремали на свом српском огњишту, а само у појединим приликама за краће време одлазили на стране чувене медицинске школе ради усавршавања у извесним специјалностима огромно разгранатих медицинских наука. Он је тачним службено утврђеним подацима и цифрама упоређењем са дотичним санитетским установама и с усиехом ове струке у другим већим и мањим европским државама ноказао, колико смо на том пољу ми заостали натраг, не само од већнх и богатијих држава и народа, но и од наших најближих суседа. Он је, могу рећи, најјасније обелоданио, колико наш народ а с њим наравно и српска држава пате и губе с недостатка лекара цародних синова, које ни најбоље лекарске снаге туђинаца доведених овамо не могу довољно заменити. И односно Финансиских средстава за наш медицински Факултет, а тако и што се тиче питања иотребних научних снага за прво време, др. Батут дао је доста поуздане разлоге, којима се можемо уверити, да. ти обзири не би моглн бити сметња за отварање медицинског Факултета. Пошто сте, Ви, Господине Министре, већ кратким путем имали у рукама поменуту расправу др. Батута, и за тим сте изволели одобрити,