Prosvetni glasnik

5*

НАУКА И НАСТАВА

67

_да је зацело веома тешко у напред рећи, како ће се које питање пред њим решити: али бих ипак и норед свега тога баш и у оваким приликама весело и безбрижно ишчекивао коначно решење нашег университетског питања, — само кад бих могао бити потпуно убеђен, да су сви меродавни Фактори тачно обавештени о ономе, што је управо и најглавније : — о значају и иотреби Университета за Србију. Кад би тај случај био, они се јамачно не би колебали; они у томе не би ни погрешили, него би без сумње решили то питање што пре и на начин, који би доиста одговарао потребама земље и народа — ма то сгало и жртава. Њих би у томе водили необоривн разлози, дубоко убеђење и онај исти патриотизам, којим су се вазда загревали и одушевљавали, кадгод се тицало праведних захтева и правих потреба ове земље, њеног напретка и њеног угледа —- нарочито у просветној струци. ТТз тих разлога сам рад, да, макар и у последњем тренутку, поред онога, што је до сада учињено, унесем још мало светлости у то питање. * * * Култура и просвета су већ од прастарих времена веома снажпо оружје у борби за опстанак и наиредак поједнна човека, читавих племена и народа. Снага тога оружја игра у међународној утакмици и борби веома важну улогу, а може се рећи, да је махом пресудна. На оном малом пламичку светога огња, што је зажежен на дну душе појединих људи, племена и народа, а што га ми у обичном говору зовемо свешћу и знањем, подиже се дух и развија се карактер њнхов. Постеиени усиеси народа на културном и просветном пољу савлађују полако и иостепено неирилике, и дају им поуздану залогу за истински и трајан напредак једнога племена или једне државе. У кратко: у унута-рњем жпвоту и етничким особинама једнога народа наћи ћемо поузданнјих података за објашњење и решење питања о његовој историјској судбини, него у последицама појединих срећних или несрећних стицаја прилика: у привидним и пролазним успесима појединих његових великих држ,авника и војсковођа. Шта више : могло би се с неким правом рећи, да. историјски догађаји, па баш и саме историјске личностп, у главноме, и нису ништа друго, до чист израз онога времена, у коме су се догађали гезр. развијали и живели; ироста носледица оне свести, онога духа и оне унутарње снаге, која је тада у томе народу владала. То је већ тако призната истииа, да се културно и просветно стање данашњих народа и држава у Европи (па и ван ње) узима као врло поуздано мерпло њихове стварне и трајне вредности. Оно им одређује међународни иоложај у садашњости; оно им дели улоге у историјским догађајима и консте-