Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

управо, не може бити самостална. Зато Је, чим јој се дала могућност, на свом, ма и скромном, огњишту одмах запалила и луч највише Просвете — подигла себи Университет. То јој је била једна од највећих брига, да у томе буде независна, и адго су јој суседи браћа и по крви и по језику, па, већином, и по вери... А кад је касније баш из крила самих тих Университета почела свитати зора вационалне свести, онда је одмах баш сама университетска омладина примила на себе патриотску улогу, да зближи раздвојене делове једнога племена; да их здружн као једнокрвну браћу, и да их најиосле поведе у заједничку борбу за коначно уједињење... Сличну појаву видимо и у Италији — опет држави са, необично великим бројем Университета (21). И тамо је университетска омладина играла исту ону значајну улогу као и у Немачкој, и највише је помогла уједињењу талпјанског народа и стварању данашње Италије као велесиле. И Швајцарска нам може послужити као веома леп и поуздан пример те врсте. Швајцарска је по броју својих становника (3,200.000) мало већа од Србије (2,500.000), а ио површини је још нешто мања (41.346 км 2 према 48.303 км 2 ), па ипак има седам Университета. 1 ) Сваки кантон имао је својих културних и иросветних потреба, и хтео је да у томе буде од других независан. Чим су му се, дакле, указале згодне прилике, он је себи створио и стожер за Науку и Просвету — само да не мора од суседа зависити и милости тражити. Тако је постало временом њих седам у тој малој земљи, али ипак нису раздвојепи. Свих седам сложно раде на јачању и унапређењу своје заједничке отаџбине. Културним и просветним установама, а нарочито Университетима, служе се вешти и мудри државници и иолитичари као згодним средством за своје иолитичке циљеве. Аустрија је н. пр., ради румунских елемената у Буковпни и по другим оближњим областима основала Университет на самој граници краљевине Румуније — у Черновицу — а баш му тамо није било места ни правог опстанка. Да још и верском пропагандом потпомогне своје политичке смерове, основала је у том Университету и православни теолошки Факултет — једини у Аустрији, који у опште постоји. Немачка је у најновије време употребила Университет исто тако само да очува своје најновије тековине у сумњивим областима своје државе. Моћна Германија не поверава своју будућност само одличној војсци и изврсној убојној спреми својој, него прихваћа и културио оружје. С једне стране сузбија у Пруској и Познањ-

Ј ) Да не узимамо у рачун и иовољнију размеру за Србију у илодпости земљишта и богаству ириродног блага. просветни гдасник , I кн>., 1 св., 1902. 6