Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Севера и Заиада треба да смо иа оирезу: — да озбиљно промислиио. шта нам ваља чинити? Кад смо већ на ограшју; кад смо већ посред жестоке национадно-политичке, верске, кудтурне и економне борбе; кад је та очајна борба већ захватила и велики део оних обдасти, где живе наши једноплеменицн, па својим вадима запљускује, ето, и међе наше нолитичке територије: — онда се за ту борбу треба спремити, а ту спрему таман тако удесити, да иотпунце одговара и врсти оружја и тактици самога напада. На-. вала је ода свуда снажна, па ако је зарана не почнемо сузбијати, можемо се закаснити. Може нам у блиској будућности доћи страшан и очајан час, који ће нас ирекорети; који ће нам с правом рећи: „НокорисБ—о, ничтожное плема Неизб^жноВ и гормсои судб'ћ; Захватидо васт> трудное врема Неготовими кђ труднои борб^. (Некрасовг) Али да баш и нема оиасности с те стране, опет нам се ваља побринути, да и ту културну тековину што пре видимо међу нама. Све да смо са Севера и Заиада некако зашти&ени, оиет ми не смемо иза Евроие заостајати, ако хоћемо да мирне душе будућности идемо на сусрет. Србија је по својим геограФским и климатским приликама, па онда и по ведиком богатству свог природиог блага таман згодна, да буде стожер и челник балканских држава у свима питањима државног и народног живота; српски је народ својом прошлошћу, својим етнограФСкпм и етничким особинама вазда био у првим редовима бадканских племена: — па кад нас је већ природа и Историја одредила, да играмо видну улогу — да управо предњачимо — смемо ли се ми оглушити и нехатни показати према тако часном позиву ? Смемо ли мп ту ириродом и прошдошћу намењену мисију напустити, уступајући првенство и превласт на кудтурном и нросветном иољу другом ком народу на Бадкану Ја мислим, да ће сваки прави пријатељ свога народа на то питање одговорити, да не смемо... Л.ишени културне и иросветне превласти, ми би се и у најповољнијим приликама на Балкану једва одржали, а о „Заветној Мисли" и вишим каким циљевима не би могло бити ни говора. Све да нам је Север и Запад Европе искрен пријатељ, под таким иогодбама ипак нам не би могао признати првенство и хегемонију на Балкану. Без најбољих средишта за стручно образовање и за неговање Науке Србија никад не би могла пмати атракционе снаге ни за рођену браћу своју ван гранпце данашње њене државне области, а још мање за даљу суродицу и ближе елементе из других суседних пдемена. Шта више : — ако она још задуго буде чекала, те се што пре у културним