Prosvetni glasnik

наука ii настава

сталну навику; скуп свих навика чи ни основиду карактеру — а карактер је, опет, стална сила, и ако не једина,') која управља нашим поступцима. Осем тога тек на основи сопствених доживљаја може се вршити правилно утицање посматраним нримером, поуком и саветом, а помоћу њих и размиотљааа врши се доцније самоваспитаваље, којим се допуњује свако васпитавање и које се продужује до смрти. Свуда је ту на крају крајева основица сопствени доживљај. И тако соаствени доживљаји су најирвобитнији и најосновнији иримери. Васпитаник тече евоје доживљаје у породици, у школи и у друштву. Породични живоиг је у овом погледу врло важан. Као на свим осталим областима индивидуалног развијања човековог што се у иородици поставља темељ свеколиком даљем развићу, тако су и дечји доживљаји у нородици клице за свеколико даље његово морално развијање. „Кућа је — вели Снајлс — главно место где се наше срце отвара, где се навике теку, свест буди и карактер теше, за добро или за зло. Са тога извора, па био он чист или нечист, извиру начела и правила која управљају друштвом. Сам закон није ништа друго до огледало дома". 2 ) Нарочито су важни баш први детињи доживљаји у иородици, јер баш они, као прва основица. дају доцније правац и релативном схватању примера који се теку посматрањем. У породици тече дете доживљаје долазећи у односе према родитељима, према осталим одраслим сродницима и према осталој деци. Родитељи су у непрестаном додиру с децом. Онн пријатни доживљаји васпитаникови услед доброчинстава родитељских, благости и љубазности према њему, чине те се у васпитаника отпочне снажније развијати саосеКање, — а „неговање саосећања у деце мора почети још у првој години" 3 ) које доцније треба да се потпуно развије у благост и љубав према ближњем, према заједници, према своме народу и његовим националним задацима, и најзад према целом човечанству и његовим идеалима. Напротив доживљаји васпитаникови услед себичности, опорости и суровости родитељске према васпитанику чине да се у њему отночне снажније развијати самоосе~Кање, које може доцније набујати у грубу себичност, опорост и суровост. — Доживљаји услед родитељског допуштања и спречавања дечјих поступака, услед зановедања и забрањивања, похваљивања и куђења, награђивања и кажњавања — остају у

') Упоредити: ТV. УУип&Г, Е1Мк, стр. 411.

г ) Смајлс, Карактер, стр. 22. и др.

3 ) д-р Ђ. Бакић, Поуке о васпптавању деде у родитељској кући. СомЗор 1880. стр. 49. просветни глдсник, I кн.., 2 св., 1902. 7