Prosvetni glasnik

164

\

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мркнп и погато вечерај — 1538; иогледајте онога кокота! кад аогледај онога кокота 1588—1589; другом викни: послгушај, народе — 1592; ал.' чувајте да вас јад не нађе, немој који грозда окинути — 1595—1596; по три уре л.ижи, докле ручај — 1669; а нешто му заиграј под грдом — 1691; дану, Вуче, немој прекидати — 1753; од оружја ништа не узимај — 1802; попе Цуцки, дај им оно писмо — 2051; дану причај који што сте допии — 2093; да у тај лик није обештана — 2155; слушај, бабо, све ти вјерујемо — 2158; не варај се, друго бит не може — 2195 ; сад ми дајте једну чашу вина — 2443; слушај, ђедо, да ти нешто кажем — 2548; иричајте ми што је тамо било — 2549; иричај, синко, што најбрже можеш — 2686; ал.' сјекиру чекај међу уши — 2768; не иитај га аманати за такве ствари (прозни разговор, 74. стр.). Додавање ове јоте од стране Владичине није само доказ песникове воље да пише књижег.ним облицима, него је то још и доказ да му је ову реФорму било најлакше извести, да му је то билб најлакше научити, јер и онако има глагола које је и он говорио са завршном јотом (кажуу). Па и данас, Црногорскоме је ђаку најлакше ову новину научити и присвојити, и ретко би се који у оволико иримера осам пута помео и пречуо јоту. VII. Скуп хв Овога скупа, речено је раније, нема у Црној Гори, али га Владика, гоњен жељом да пише књижевним начином, уноси у своје дело: смрад ухвати ла#а у кљусама — 288; ко се топи, хвата се за пјену — 539; кад ухвате, каже Црногорца — 1643: хвала богу, пасјега милета — 1778; хвала богу, велике жалости — 1964; хвала богу, има ли вјештицах — 2173; а не бисте ни једну хватали — 195; и двије три ухвати робиње — 336; ал' од мира, вјеру ухватимо — 729; оли челе хватат у капицу — 797; отка' поћи вјеру ирихватисмо — 880; суд онај час она два ухвати — 1513; докле сваки за по грозд ухвати — 1597; сваки себе за нос дохватио — 1600; па гласове хвата од свакуда — 2570. УШ. Друге, различите, потврде Осим ових до сада наведених, готово све граматичких, потврда да је Владика хтео писати књижевним језиком свој Горски Вијенац, има их и других, и то врло значајних. На име. 1) Доследно је спровео и у све иримере унео књижевни облик хоЛе — Ие за 3. л. мн. сад. времена место црногорскога хоте — те: многе Ке се буле оцрнити — 130; неЛе они ка ми раСтезати 424; они &е нам и без вјере доћи — 687; у крв Ле нам вјере запливати — 866; али што &е (зубље) у сунчане зраке — 875; што јастребу оКе наочали — 857; хоКе ли га изјест, тпто ли раде — 1645; што Ие