Prosvetni glasnik

НДУКЛ И НАСТАВА

169

где затечем „господина" (тако се у Срему зову старешине манастира) на клупи с још неким и с пуно новина. И ако ми је, може бити, у шпагу била која забрањена, права, јабука манастирска, застанем и ирихватим разговор. Јесам ли, запитаће ме, прочитао најновији број Стражилова и шта ми се у њему најлепше учинило? Прочитао сам, кажем, и врло ми се свидела песма онога Мијалковића с натписом Леитиру. Јест! И мени се, вели, допала; него, шта има у њој ? Ја кажем идеју песме, али он, незадовољан одговором, изговори на изуст од речи до речи целу песму — све три китице — и то тако с осећањем да сам истом онда видео шта вреди та песма. А ја сам је, вели, јуче једаред само прочитао, па сам је упамтио. Ово сам споменуо, колико да се види његово познато памћење толико и да се истакне његова унутрашња, прикривена страна душе и срца; а ово последње стоји у вези с тумачењем истакнутога стиха из Горскога Вијенца. 2.) Тумачећи 922. стих на твој иоток бистри и чудесни, Регпетар вели Ђ иоток, тако звани „здатни рог", који управ није поток него морски конао". Овде Владика заиста мисли на Златни Рог, и он одиста није иоток него „конао®; али, да не би ко год криво разумео горњи тумач, требало је рећи да има. баш и поток један, и то доста јак, који улази од Ћатана (1Шћапе) у море, у Златни Рог. 3.) Иза 2151. стиха стављен је само знак питања: видите ли како ме зна ништа? а посде тога исти они сви из гласа одмах вичу: истина је све што је казала. Као што се види, питање је иронично, зато треба иза њега ставити знак питања и знак чуђења, и тим је текст истумачен. Тако исто, мисдим, иза збили ти се снови на Турчина — 518 — треба ставити знак жеље, а не тачку са запетом. 4.) У додатоме Рјечнику стоји „арач, — рче управ харач, — рча, од турск. (арап.) 1шгд, трошак; храна и пиће што се узме са собом на пут". Ради двострукости, требало је додати и матицу харач — харача (црпог. харач — харача), 1пђи1ит, из које је, диФеренцирањем, она прва настала; јер норед нестаде ни арча у торбице — 323 — има у Мандушићевим устима у Штитаре да куие хараче — 2748 — и мислим иду Турци у хараче — 2753. 5.) Није ни Вук, на ни Решетар, добро записао црногорску реч бранич, означивши јој акцент бранич; треба бранпч — бранпча (црног. бранпч — бранпча). 6.) Сумњам, и ако не би рђаво било, да ико говори варварскп; добро је и впрварскп, према црног. варварски. 7.) И говед имадо би црногорски, а ово је црногорска реч, бити говед. 8.) Вук је, уносећи и у црногорске речи књижевне акценте, записао канђело (слабога кратког и слабога дугога, т.ј. слабог, акцента нема у Црној Гори), па је то учинио и Решетар; али се мени чини да се ова реч у Црној Гори говори канђело — кандпло. А да је само тако, како ирооветни гласник, I књ., 2 св., 1902. 12