Prosvetni glasnik

278

ЈГРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

саним стечајем траже. Са тих угледа имали су ученици да прегледају и препочшг.у иисање. Са њима у вези биле су ирописнице, које су одговарале дотичвим бројевима прописа, али без угледа, само с потребном лпниатуром. Противу овпх прописа подигнут је био глас као да су оеи улропастили писање у основ. школи и с тога су и укинути и замењени садашњпм иисанкама г које су без угледних редова, само с потребном лнниатуром или и без ове (ппсанка бр. 5). Чудновато је, да се сад стсчајем тражи да се врати оно што се показало већ једном као неподесно п избачеио као такво? Доиста било је учитоља који су и по старим прописима и прописницама веома успешно изводили наставу писања, али било их је и таквих који нису разумелп оне проиисе и радећи неумешно створили рђав утисак о овој настави. И сад давати таквим учитељима овакве прегледалице у руке какве се стечајем траже и какве је један од конкурената иоднео, било би веома незгодно н могло би доводити невеште и преоптерећене учитеље у нскушење да предаду овакве прописе самој деци у руке. Било је случајева да су пређе учптељи наставу писања са свим пренебрегавали у школн и остављали самим ученицима да се сами старају како знају. Без икаква надзора и упуства писали су ученицн по читаве прописе и ирописнице сами, како су хтели и умели не водећи рачуна ни о захтевима лепоте ни о чистоти пн о здравственпм обзирнма који владају. у погледу писања. Не обзирући се ни најмање на. дотнчне угледе, ученици су произвољпо узимали и облик слова п нагиб и везивање њихово. Њима је било главно да исшшу само нуну страну оних речи или писмена, које су стајале на. угледном реду а на остало се ништа нису освртали. Како је било повише линија на прописима то су се могли, одмах на нрви поглед, на таком пропису прочитати исихолошки, из редова, ступњи духовне малаксалости и стрпљења које је ученика остављало, јер су сви доцнији редови били обично горе нсписанн него први, што би требало да је обратан случај. Са овог гледишта заиста не бп требало долуштати да се врате стари нрописи у живот п стари начин поступања, али ако се то баш хоће, онда бн боље било да. се приступило редиговању и методичкој коректури тих пређашњих прописа и пропнсннца? Поиуда г. Ђорђа Крњца, која је обухватпла ову тачку стечаја, није по> мом мишљењу испунила методичке захтеве и стоји у погледу генетичке поступности много логиије од пређашњнх прописа. Међутим калнграфска страна је изврсна. У арвој свесци његовлх писанака већ су иа првој страни изложене скоро све саставне црте напшх малих ппсмена наивелпких; на другој пав до половпне су угледи за 7 сличних писмена која се састоје из иростијих, махом иравих и савијеиих црта, а од половпне су угледи за 8 сложенијих писмена са тежим и кривим цртама, и, тако је то извођено, без икакве примене у речима, све до пете стране. На петој страни почиње примеиа појединих писмена у речима али без система. Од десете стране отиочињу реченице у којима је неколико од мали;с писмена примењено у реченицама. Таквих реченица има свега две: „дете полази ногом емешећи се"(!) и „у баштн је цвеће шарено". Одмах за овим долазе речи с великим писменима, али које су обухватиле само 23 велика писмена. У њима се огледа прилична поступност али се нпје водило обзира о распореду речи у редовима, јердокуједном реду има по 4 речи дотле у другом стоје само две, које су прибијене једна уз другу а до краја има иростора још за једну или две речи.