Prosvetni glasnik

478

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лину дода алкохолни раствор калијева карбоната, онда светљење бива много јасније и траје целе ноћи, а појачава се још мућкањем. Нешто слабије од ескулина светле, кад им се дода раствор поташе, и есенције од титрице, рузмарина и руже. Ове појаве светљења за сада су само од научне вредности, јер се не могу мерити ни са хладном светлошћу, која се добија из фотобацила што живе у мору. п. м. и. * Нова замена дрвета. — Према једном патенту, тресет се најпре осуши, за тим веома јако иситни и са неколико процената сумпорнога цвета измеша. Ова смеша загреје се до 120° и изложи се јаком иритиску. Добивени производ. има изглед аб^носа, може се обрађиватн као дрво, а тврдо је као кост. Он је постојан према утицају кључале воде и представља изврсан изолатор, осамилац за топлоту и електрину. * Порекло сисара. —Пре кратког времена у једном часопису изнео је Ј. б. Кгпдз1еу један чланак у погледу мишљења о пореклу сисара, управо о њиховрм вероватним прецима, о којима су природњаци изнели у својим претпоставкама многобројна мишљења. У сваком случају, за потврду свога гледишта служили су се разним доказима, пореДећи кичмењаке са разним класама бескичмењака, као н, пр. са целентератама, црвима, крустацеама, арахноидеама и др. Али сисари су највиши и оиредељени кичмењацн, те би тешко било везивати их непосредно за које од нобројаних животињских облика; него довољно је само тражити за који се облик од претходних кичмењака може везивати па тек после ове ставити у компаративни однос са бескичмењацима. Од прилике до године 1884. било је најјаче мишљење да сисари долазе од амФибија, и Них1еу био је један од главнијих иоборника овога глепипгга. По овоме славном енглеском зоологу, блиско сродство између змфидија и сисара оснивало се на карактерима коже (гола и без крљушги), на ботиљним глежњима и неколнким другим карактерима лубањо. Прогивно овоме мишљењу беху изнели своје један енглески — Огоеп, иједан амерички природњак — Соре, који везиваху сисаре не за амФибпје него за рептилије. Нема сумње, између амФибија п рептилија има сродства — уираво сродства која су дуго држала обе те класе сједињене у једну — али има и разлике, љ и то такве да ст разлози та два ириродњака сасвихм другојачи од оних што је изнео Них1еу. Но, 1884. год. један изненадан догађај поможе много овоме нитању. СаМгиеП. енглески зоолог, који је био отпутовао у Аустралију ради изучавања монотремата, нарочито рода ехидна, телеграФисао је у четири речи два Факта, која беху сасвим нова и од велике важности: „Монотремате овииаре; јаја меробластичка Пошто су се монотремате развијале из јаја, то су имале карактер рептилија; а Факт да су им јаја меробластичка у голико Се био интересантнији, што су и кбд рептилвја јаја меробластичка, док- код ам ®ибија су холобластичка и неправилног браздања, осим неколико типова код којих се показује и непотпуна меробластија. Како у то време беше ембриологија сматрана као јединим тумачем Филогенијских питања, то и доктрина о пореклу сисара од реатилија узе знатан полет. Откриће, које беше учинио СаИ^еИ својом студијом у Аустралији, осигурало је извесност, да не речемо и триумФ погледа, што беху изнелп Отсеп и Соре.