Prosvetni glasnik

388

иросветнн гласник

нижих земљиганих површина у Србнји. Ову је скалу употребио н д-р Јован Цвијић на својој карти Србнје и Црне Горе. Нарочито је добро, што је унета изохииса од 500 м., јер је она врло приближна средњој внсини целе Србнје (487 м.), н зато би је требало шта више на известан начин истаћи (задебљати или извући цртичасто али опет дебело). Исто тако је правилно урађено, што је узета даље висина од 500—800 м. као један висински слој. Може се доиста рећи, да су још једине веће иартије земљишне отприлике на висини од 500—800 м. (нарочито у источној, јужној и југо-источној Србији); за земљиште изнад 800 м. висине у Србијн се већ мора рећн, да је високо и да спада у праву планину. Уз то је г. Ковачевић врло згодно гирафама истакао главне венде и гребене оних планина, које се дижу изнад те висине од 800 м. Али овде морам још нешто напоменути. У Србији има доста висина, које нрелазе 1000 и 1500 м, над морем. Кад би карта била намењена само основној школи, не бисмо се на ове висине морали обзирати, али како се у средњој школи и на ове висине нарочито обраћа пажња ученнцима, оне и са карте не смеју изостати. Ја бих зато предложио, да се у ову карту унесе још један висински слој од сасвим затворене мрке боје за висине од 1500 метара на више до највећих висина (2186 м.). Да ће карта овака, како је је израђена, имати довољно пластике, то се може доста поуздано тврдити, премда је за оцењивање овога као и целе карте било врло потребно, да се боје разних висинских слојева изведу на самој карти. Да ће пак уношењем онога још једног висинског слоја карта доста добити, у то не треба сумњати. Осим тога у сваком случају мора се иажљиво иоиунити још један недостатак ове карте: морају се. забележити цифрама све знатније висине (нарочито врхова иланинских) бар од иреко 1000 м. (на карти г. Ковачевића нема забележена ннједна висина). Најзад имам да напоменем, да у висинској скали треба насирам сваког внсинског слоја писати цифре, п то обе: од које до које висине иде тај слој. 3) Добра техничка израда ове карте даје запста леп утисак; она је најпретежнија страна њена. Особито су лепо израђене шрафе: оне су исцртане веома пажљиво, тачно и фино , тако да су прави украс ове карте. Реке су израђене чисто и пажљиво. Све су задебљане више него што би то размер карте донуштао, алн је код оваке карте то баш било и потребно. Само се дора имати на уму, да приликом репродуковања карте реке буду израђене са иостуинијим ирелазима у задебљању, јер су на овој, оригиналној карти, реке већином до близу извора извучене дебело па затим наједандут јако истањене. Изабране врсте слова лепа су облика и подесна за читање. Само су незгодна слова за имена река, и њих би ваљало заменити простпјим, читкијим писменима (курзивом). Имена села писана су истина свуд истом врстом слова, али се нонегде виде осетне разлике у њнховој величини. А те разлике нису учињене у каком нарочитом циљу него су погрешка услед нелажње (упоредити напр. име села Глибовца код Паланке или Мокре Горе у ужич. округу, на Рзаву, и села; Вратачића и Остружња на реци Јадру). Оне се не смеју појавити у репродукованој карти. И у именима нланина видимо исте погрешке: ваља само упоредити имена Авале и Космаја с именима Рудника и Копаоника.