Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

389

За она села, која су среска места, г. Ковачевнћ је употребно много већа и дебља ппсмена, иста онака као н за варопшце и за окружне вароши. Ма да ово у некодико смета трајнијој употреби карте, јер се среска места у нас често мењају, ипак је са наставног гледишта оправдано: знатно доприносн јасности карте и олакшава ученицима, да могу така места на први поглед н без нарочитог учења изнаћи. Али за окружна места треба ипак употребити још већа писмена, јер и тиме треба да се разликују од мањих вароши и варошица. Код г. Ковачевића се налази још једна погрешка, која је код нас у картографији врло честа, а то је: да се уз имена река дописује једно р. или цела. реч река (Дрина р., Рабас р. нтд.), уз имена планина: ил. итд. Ово је погрешно већ стога, што је просто узето по угледу на Немце, који уз имена планина дописују редовно реч СеМг^е, уз имена река Пибз итд. То није потребно, јер сам облик слова и њихово место и правац, у коме су написана, показз'је на шта се које име односи. Друго: овај је пачин обележавања код нас већ и зато погрешан, што има доста геограФСких имена, којима је саставни део реч: река или нланина (нпр. Бела Река, Црна Река, Соколска Планина итд.), и онда је код оваког нисања тешко распознати, где је тај случај. Зато треба г. Ковачевнћ да изостави те додатке где год они нису саставни део имена реке или планине, а где пак спадају у име, да их испише иотнуно и великим словом, нпр.: Добрићска Река, Бела Река, Соколска Планина итд. Уз имена манастира негде је додавано једно Ш. а негде није. Већ та недосдедносг не може се допустити. Али осим тога ово М. увек се употребљава као скраћеница за придев Мали, -а, -о, а за манастир или се пише Ман. или није ни то потребно,. пошто поред имена већ стоји знак за манастир. Још би боље било, кад би се за манастире употребио обичан знак са нуним кругом: ф, а за обичне цркве са празним: ф. Слова, којима су записана имена околних земаља, треба да се испуне. У објашпењу знакова боље би било, да су речи: окружно место, среско место, село и црква и манастир написана оном врстом и велнчином слова, која нм на карти одговара. Еучај је планпнска група и према томе је не треба обележавати писменима, која су употребљена за предеоне називе. Заштб су Дубравица и Сии написани друкчијим иисменима него остала места ? Тимочка и сењска жељезничка пруга морају се представити ужом линијом, пошто су уског колосека, а ученицпма се у настави и на то обраћа нажња. Има у карти г. Ковачевића приличан број иогрешно заиисаних имена, која треба исправити. Тако: Звижт место Звижд; М. Боговађ место Боговађа ; Дивчина, лева нритока р. Чемернице, место Дичина; црква Савиња на левој обали р. Дичине место: Савинад; Сјечка Река у ужич. округу место Сјеча Река; Косјерић, а треба: Косјерићи; Бела Река, лева притока Великог Рзава, треба: Бијела Ријека; Селвац место Селевац; Корбеовачка р., треба: Корбевачка Река; Пресоопска р. (пригока р. Бласине), треба: Преслонска Р.; Власотицци место Власотинци. Нека скраћнвања не смеју се оставити; нпр. на неколико места стоји : Црни В. а ту треба исписати цело: Врх; М. Благовешт. такође нсписати ; Ј. Бссња — Јошаничка Бања; Вр. Бања — Врњачка Б.; Риб. Бања итд.; Јастребац Мал., Гамзигр. Краљ. село. просветни масник, I књ., 4. св., 1902. 27