Prosvetni glasnik

416

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

носе морске струје из даљине. Лов му је главни посао. Добро се најести, па се после извадити и брехтати у својим од деда и земље начињеним становнма — то му је прво и највеће уживање. Броји до пет, па за 'шест' вели 'један (прст) на другој руди 3 , за 'једанаест' 'један на првој нози 3 , за '21' — с Један на првој руди др}таревој\ Ограничена му је и верска свест : обожава кита, боји се духова умрлих људи, рај му је на дну мора нод ледом, у њем је изобилан лов. Може се рећи да има у свима деловима света доста иримитивних племена с веома ниском културом, налик на индојевропску из прадоба, па и с много нижом. Много има поучнога и сличнога у оном што нам етнологија казује о примитивним племенима и у оном што доисториска археологија н културна историја, помогнута лингвистиком дознају о проетничким односима, већ су многи испитиваоци индојевропске старине с коришћу употребили аналогије и поређење, трудећи се да при том одрже меру. Тешко нам је упознати се с „народном психологијом" пранарода. Оне кости, справе и оружје, остаци материјалне културе његове, ништа нам не могу казати, какве су биле духовне и душевне особине његове, каква му је била вера, какви обичаји. А његови су се потомци толико променили да наука мора прибегавати многим аналогијамм н поставкама, трудећи се да у оном што је историски познато као духовна особина појединих племена, пронађе и оцени. колико се сачувало старине, колико је пак приновљено у разна времена, почев од најстаријега исторпски познатога момента. Језик је архив, у ком су нагомилана сведочанства и документи о многим менама, кроз које је ирошао један народ од најетаријих времена. Индојевропски су језици сачували много заједничких речи из прадоба, које ће нам послужити за карактеристику умнога развитка и разних погледа пранарода на природу и на људе. Наука је у стању нриказати, какав је изгледао индојевропски ирајезик што се тиче гласовнога му обличја, облика, структуре речи, исто тако синтактичнога склопа и лексикалнога блага. Индојевропски је прајезик потпуно Флективан, падежима исказује разне номиналпе односе, а глаголским облицима (лицима, временима и начинима) вербалне, а партикулама др. односе. Постанак глагола једна је од највећих револуција, можда и највећа, којајемогла бити у историји човечјега мигаљења — тако вели познати научник В. Вунт. Прави глагол није развијен у многим језицима. Индојевропски прајезик био је стога куд и камо подобнији да искаже логичко-апстрактне односе, него многи језици других језиковних племена. Као да ће и у мишљењу сиромашнога Хотентота бити исто така примитивност као у језику, јер он исказује номинално-конкретно оно што казује наш глагол: 'његово око' = види, ^њихове очи 5 = виде; тако Атапаск, североамерички урођеник, каже 'мо.је сузе' = плачем, 'твоје сузе' = илачеш и т. д. а Пе-