Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

417

руанац: с моје ношење тебе' = носим те. 1 ) Али је опасно према језику судити о умној развијеноети једнога народа; може језик бити неразвијен у овоме граматичком смислу, дакле без Флексије, па да опет буде у стању исказати најФиније преливе мисли, на пр. хинески, који, осим реда речи, помоћних партикула и акдента, и нема никакве граматике. Као кудтурноисториски архив, нема сумње, пружнће нам доста драгоцених дата прајезик и његови потомци да би се могле оценити духовне и умне особине иранарода. 2 ) Ништа лепше не карактерише један народ но развитак његове уметности, књижевности и наука. Ту се огледа развијеност његових осећања, његова мигаљења и његове воље. Разуме се да нам такви извори не стоје на расположељу кад говоримо о пранароду нндојевроиском, као кад би говорили о Грцима, Латинима, Индима и др. У прадоба није било ни писмености, нити и шта налик на литературу, науку и уметност у правом смислу. У палеолитско доба беше становништво на врло ниском културном нивоу, али је имало развијен такав уметнички дар да изазива дивљење, као што сведоче скулптуре од слонове кости, рељеФне слике животиња и цртежи глава коњских, козјих на јеленским роговима, костима и у камену. Такву су уметност путници нашли у данашњнх примитивних племена, у Чукча и Ескима и у многих аустралпских и афричких племена. У неолитско доба, кад је била индојевронска културна и језиковна заједница, нема више овакве уметничке даровитости. Као дајеса сточарством и ратарством јевропско становништво заборавило ову вештину цртања, а постало практичније и вештије у изради алата и оружја од камена, кости. Орнаментика грнчарије из овога доба врло је проста. С временом се оиажа опет уметничка тежња у украшавању својих предмета за рад и оружја. Ношња, украси и неговање косе и браде могу се увек сматрати као карактеристични за укус и осећање једнога народа. У прадоба беше једнако мушко и женско одело, а врло просто, огртач — омотач и пештемаљ — ово довољно карактерише културни ниво пранарода. — У неолитско доба радо се кити народ, украси су од избушених зуба дивљих

') Истина, у прајезику ишао је бројни еистем до хиљаде, али је дотле морао прећи много прелазних ступњева. Број осам (аНаи, ое^о, асШ; осмг), по облику дуал, из онога је доба кад у језику беху имена само за четири основна броја. Број девет је 'нови' (по^ет, и т. д.); број *пет' = 'песница', и у броју за десет и сто беше 'рука' (: пар руку), као други члан сложенични. 2 ) Нема заједничке речи за 'боју', а то ће много рећи: тада као у многих примитивних племена још се не могаху толико уздићи у апстракцији, да одвоје преставу боје од обојенога предмета; има више имена и за нијансе, али не за опћу преставу о боји (на пр. и сад у литавском), као и више имена за разна дрвета, али не за 'дрво' уопће. 0 овом X. Остхоф, 8ирр1е <1\чуе8еп, 78. и д. Е4уш. Рагег ^а, 172.-173.