Prosvetni glasnik

444

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИЕ

баштине Оливерове, а о њој се и у оно време водио рачун, ми, као што смо рекли, држимо, да су Дејавовићи, осем целокуииом баштином деспота Оливера, завладали још и неким околним пределима. П даље, кад узмемо у обзир оно време општега грабежа и међусобнога отимања земаља и градова у гранидама иначе растројене Србије (а без мало и на делом Балканском полуострву), које настаде нарочито од године 1366., не може се много сумњати, да ли Дејановићи нису ратом анектирали и земље својега стрица деспота Оливера. Поред осталих околности, којенам се, проучавајући оно време, истичу, још и по версији коју смо мало пре третирали, може се узети, да су Дејановићи 5 ) и са Лазаром Хребељановићем били у размирици. Али мишљење, да је Дазар Хребељановић у тој размирици и потиснуо Дејановиће од Пчиње 6 ) према југо истоку отиада као неосновано, јер Љзареву владу ни на који начин не налазимо у Пчињи, а још мање у пределима јужније од Пчиње'). Није ништа тачно одређено и познато ни о држању Дејановића' у династичком питању и у унутрашњим размирицама у опште, које се у границама државе СтеФана Душана, нарочито од 1366. године, разбукташе, те да бисмо могли барем тим путем сазнати, на који су начин Дејановићи проширили своју очевину. И о овоме су питању истакнута различита мишљења, али се ни једно од свих тих мншљења не може као позитивно узетп и утврдити. К. Ј. Јир^чек ; је, 8 ) с пуно разлога, Дејановиће уврстио у ону категорију српске властеле, која се бунила и отимала испод владаочеве супрематије, и која није хтела СтеФана Уроша да признаје за цара. Ст. НоваковџК хоће да докаже, 9 ) да су се Дејановићи у горе поменутим догађајима држали неутрално, а Ил. ЈРуварац мисли, 10 ) да су Дејановићи били тек 1372. године, кад су ступили у савез с Турцима, изгубљени за српску државу. 5 ) Чудновато је, да Драгаша турски извори ие сномињу у догађајима из године 1371. — Сеадедип и Нешри сиомињу само Константина, што такође доказује, да ови турски историчари базирају највнте на доцнијим народним предањима. Наттег је црпео из С1ш1соеопШ-а, па је и пак Драгаша иревидео!! 6 ) Јовановип А. С. (Гласник Срп. Уч. Друштва Х1Л Г Н, .426) је мислио, да се ове размирице догодиле пре 1371— 1372. године и да су оне чакдаде повода Дејановићима, да ступе у савез са Муратом I. међу тим узроци васалства Дејановића према Турцима леже у другим, важнијим догађајима, који ће бити доцннје третирани, а мишљење да су Дејановићи у тим размирицама изгубили и некп део својих земаља, такође је неосновано, јер, као што смо напоменули, Лазар Хребељановић није никада ни држао Пчињу! ') II. С. СреАковнИ, ( ;! ,Враство' х III,) мисли, да је Дазар Хребељановић чак и Нагорички крај пред Еумановом држао!! 8 ) ОевсМсМе (1ег Вп1§агеп, 333. Се8*у ро ВиШагзки. 403. Баз Ригк^еп^ћит Ви1§апеп 474. 9 ) Срби и Турци XIV и XV века, 146. 10 ) 0 Кнезу Лазару, 199.