Prosvetni glasnik

530

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

требна и корисна. Нису били ни свп проФесори, нн судије ни лекари ни инжињери ни председници општина сасвим идеални, без икаквих мана, па ипак пико није помишљао* да укине лекарску струку, општине итз,., већ се тражило да се само уклоне иоједини незгодни људн. Колико је било несрећних случајева на железнидама и колико ће их јогп бити, па нпак нико не тражи да се укину железнице, већ се на против све више траже, подижу и усавршавају. Тако би, по мом скромном мишљењу, требало и кад се суди о сталиом школском надзору, чије су жртве бар мени непознате. Откако је уведен стални школски надзор, у колико знам, само је један учитељ добио оцену успеха и рада „рђав" (1), коју самја дао у округу крагујевачком, и нико ме за то нпје ни осуђивао, па ни моја савест, а уверен сам да онај учитељ није осећао да сам му неправду учинио. А знам врло добро да су школски надзорници штитили школу, штитили наше вредне и ваљане учитеље. Кад нестане сталног школског надзора (који је требало у неколико да се само реФормише), онда ће учитељи видети шта су изгубили, па ће се горко кајати — јер већ стижу извештаји да су општински председници почели да кажњавају учитеље са по 30 динара — а ја ћу искрено жалити и њих и школу. Тада ће учитељи опет почети да пишу за стални школски надзор отприлике као што је писао ту скоро школски надзорник из Горњег Милановца:... општина... дугује школи за пр. годииу 333'37 дин., за 1900 г. 79 дин., за 1898 г. 460 дин.; школски ирирез се за ову годину још не купи. Школ. послужитељи не примају плату од октобра, продају признанице, напуштаЈу службу, учитељи не примају станарииу, Пр. Гласник школа не прима, не купују се ирепоручене књиге, сиротним се ђацима пе Д а ЈУ књиге и нисаћи материјал. Врата су на доњој школи разваљена од пре два месеца и никако се не затварају. Судова за воду нема. Ограда око доње школе пала. У 1 и II р. нема клупа, већ деца стоје или седе па патосу. Обраћао сам се више пута полицији, али је било узалуд..., па ће молити министарство иросвете да заштити школу од оних, којима је старање о народној школи иоверено. (В. акт шк. надзорника од 5 марта о. г. Бр. 328). Међутим свега овога не би било, кад би остао стални школ. надзор и кад би се школским надзорницима појачао ауторитет, и дало право да могу кажњавати што строже неуредне школске одборе. Тако ја мислим. Завршујући овај кратки свој извештај, радоваћу се, ако сам одговорио задатку, који сте ми овога пута поставили, и нимало ми неће бити жао што сам се мучио и три ноћи провео у путовању, пошто сам за три дана морао обићи четири града, прегледати толике школе основне и грађанске, а поред тога и канцеларије двојице школских надзорника. ПБр. 3907. На Ускрс 1902 год. Београд. Господину Министру понизан Љ. М. Протић, реФеренат за осн. наставу.