Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОНИС

535

потребно да се грађанска гакола отвара само тамо где има погодаба за живот и да над њима буде што већег надзора из министарства просвете. Водећи већи надзор над овим школама, које су нова установа у нас, пре би се стекдо искуства да их треба у неколико реФормисати да би боље одговараде своме задатку: већем образовању и васпитању ученика, који неће и не могу да продуже гимназију, с обзиром на нрактичне потребе потоњега живота, не губећи при том из вида да и у њима вреде педагошки и дидактички принциии. Међутпм пало ми је у очи, да су оне ужпвале сдободу, коју им ја не бих никако дао. Тако с.у у њима делили наставне предмете сами наставници, а поделу одобравали само школски надзорници (негде као да ни овога није било, то јест, да ту иоделу оцене и одоОре бар ови, зато се и могло десити да су у грађанској шкоди у Крагујевцу наставници би.ш изоставили чак и неке предмете, што је доцније у неколико исправљено). Ја сам ово сиоменуо зато што желим да се овако што или овоме слично не деси и у будуће у грађанским школама или у вишим народним (V, VI, VII и VIII р. према новом законском пројекту). * У канцеларнјама школских надзорника, у Ћуирији и Јагодини, прегледао сам текуће послове. Разговарао сам се са надзорницима о њиховом раду, распитивао се о школама по селима и њиховим приликама. II све, што сам о овоме чуо од школских надзорника, иије ме обрадовало. Они се жале на школске одборе, да се уопште мало брину о школама; председници не дају школски новац и школе често пута немају ни најпречих потреба, не плаћа се учитељима станарина; не издаје се уредно плата школским послужителпша, У понеким селима председницима оиштина школе су последња брига. Ја нисам имао разлога да сумњаму исказе ових школских надзорника, јер сам баш из моравскога округа добио неколика приватна писма пре одласка из Београда, у којима ми учитељи и учитељице описују понеке незгоде, које њихове школе трпе. Школски надзорници чине што могу, али нпак нису учинили колико би хтели и колико им је дужност. Отуда је и дошло, да је према нашим приликама сталном надзору главна задаћа: административни рад. Стални школски надзорници морају се на првом месту бринути да снабдевају пЈколе школским потребама и да штите учитеље и учитељице од неоправданих нанада и оптужби оних људи, који нису наклоњепи ни школи, најважнијој културној установи народној, ни учитељу, најважнијем културном раднику у народу. Тешко је, да не кажем немогућно, радити на идеалном задатку: упућивати наставнике у раду и старати се да настава буде све рационалнија, кад у школи нема свих школских иотреба. Еад бих овде изнео само неколико ствари „шта све бива у народним школама" из својих забележака док сам био и сам школски надзорник за округ крагујевачки, онда би то био и најбољи доказ да је стални школски надзор веома потребан. Ну стални ће се школски надзор, можда, укинути. Против њега су — учишељи! — Ја ценим учитеље, ја их волим, и баш њих ради, школе ради, не бих задовољио ову њихову жељу. Ако је било погрешака у раду иојединих школских надзорника, ако понеки и данас греше или су понеки и сасвим неподесни за овај посао, онда је дужност министарства просвете да уиућује оне који грегае и да уклони оне који су сасвим неподесни. Сама установа није крива, она је и понросветни 1'ласник , кн,. 1. св. 5., 1902 30