Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈ 0 СТАЊУ И РАДУ НАРОДНОГ МУЗБЈА

539

Тако се је ирошле године, као засебан важан одељак Музеја, у у своју сопствену зграду издвојио етнограФСки Музеј, који је добио и свог нарочитог старешину. Тиме је појачан број радника у Народном Музеју, у коме сад ради чувар Музеја као проФесор Велике Школе, па г. Др. Милоје Васић, помоћник чувара за преисторпске и класичне старние, н г. Др. Симо Тројановић, проФесор гимиазије, као помоћиик за етнографски одељак Народног Музеја. У смислу пројекта закона о уређењу Народног Музеја, учињен је од стране Музеја предлог Господину Министру просвете, да се на страни научно спреми шкодовано лице, које ће по повратку умети руковати српским световним и црквеним старинама. Преддог је усвојен, те су на страну иослата два нитомца: један за изучавање византиских монументалних, а други за изучавање византнских литерарних старина. Византиска култура, као гато је познато, јако је утицала на српску, и у многом је зато основ за разумевање и тумачење српских старина, црквене и световне природе. Према пројекту закона о уређењу Народног Музеја, овај се дели на четири одељења, од којих свако има свога руковаоца. Одељења су: 1. за старине нреисториске и класичне; 2. за старине средњевековне са српским; 3. одељење етнограФСко и 4, одељење за уметничке — сликарске и скулптурске — радове. У овом последњем одељењу, у галерији слика, Народни Музеј изложио је био на јавно гледање, месеца марта, историску слику: „Пад Сталаћа", рад сликара Ђорђа Крстића. Том приликом био је Музеј отворио јавној иосети и уређени одељак у ком су изложене ствари из заоставштине Вука Ст. Караџића. За овај одељак нанисан је опширан опис ствари у њему, а за галерију слика кратак сиисак. По свршеној изложби слике Крстићеве, морао је Народни Музеј оиет пресећи јавну посету, јер не располаже потребним бројем послужитеља који би могли водити надзор по просторима музејским. За време изложбе вршили су надзор служитељи погођени на дневницу. Без успеха остао је поновљенн покушај у Господина Министра просвете, да се Музеју ради редовног отварања његових збирака носетиоцима, одреди новчана помоћ за надзорнике. Та оскудица у потребној нослузи за надзор смета и данас Музеју да отвори јаван и широк нристуи својим збиркама; но се због тог недосгатка посета ограничава на нојединце, и на мање групе посетилаца, понајвише путника, којима је стало видети Музеј. Да Музеј има потребан му број послужитеља, он би три или четири нута недељно могао носетницима отворити галерију слика, Вуков Музеј, лапидаријум и нреисториске старине. Буџетом одређена сума на послужитеље једва стиже на скромну нлату двојици служитеља у главним зградама Народног Музеја, и једном у етнограФском одељењу. А номоћ новчана на отконавање и куповање старина и на уређење Музеја, уопште слабо ускорава рад, јер је недовољна према броју нонуђених ствари на откул и нрема множини разних послова, столарских, стакларских, тапетарских, браварских и др., који још имају да се изведу око уређења како у главној згради Музеја, тако и у етиограФСком одељењу.