Prosvetni glasnik

НАУКА П

НАСТАВА

543

Да људи с боговима дођу у свезу, зато су им служиле жртве. Из прајезика не сачуваше се речи гато значе 'жртва 5 и 'жртвовати', али оне из оделитих језика само са сакрадним значењем као да су у иреисториско доба имале култно значење. 1 ) У засебним језицима има за 'жртву и 'жртвовати' богато развијена терминологија. У прадоба су приношене само 'умолничке жртве 3 , да се умилостиве богови и утшпа гнев љихов; ни у ведском култу, ни у Омира нема 'жртава-захвалница (Олденберг, Вакериагл). У прадоба није се знало за реч 'захвалити 5 , она се јавп мпого доцније — лепа карактеристика о скучености примитивнога морада. Осим тога што су жртвом хтели утишати гнев богова, још су њом хтели измолити у њих неко добро за се — сасвим .утилитаристички! Ти стари преци наши мишљаху да и богови као и они уживају у јелу и пићу, и да им ништа не ће бити од тога угодније. — Култједуша и умрлих предака однеговао прву мисао о жртви, којом ће, јелом и пићем дакле, угостити и за се придобити духове оца и деда; истом доцније почели су приносити жртве природним силама и иојавама: грому, бури, ветру, ватри и т. д. Прве су жртве н молитве биле породичне, браствене и племенске. Прво је сирово месо приношено; тек доцније узеше ватру. Старински се обичаји чуваху у Перса, Германаца и Словена. И мртвацима се жртвовало без ватре, јело у јаме полагало. Биљна храна ређе се прииосила на жртву, већ месо домаћих животиња, али не од пернате жишше, дивљачи, ни рибље. Со се при жртвовању није узимала у старије доба. Стари Индојевропљапи радо су пили 'медовину', па су је и боговпма нудили; индски Арје узеше сок од с соме'-биљке, Грци с вино', Италици 'млеко', Германцп 'ниво'. ~ Преци ИнДојевропљана беху људоједц у квартерно доба; али њихови потомци као да иису то били, бар пзвештаји старих писаца не говоре о индојевропским племенима као о канибалима. Само се још у гаткама спомиње андроФагија. Али историја зна да су и индојевропска племеиа приносила људске жртве, био.је тај обичај познат и у прадоба, остатак од канибализма из налеолитскога доба. Жртвовали су н. пр. Германци заробљенике ратне, други су жртвовали слуге и робове, жене и иноче на гробу или могили умрлога, да би му и на оном свету говели и служили. У неродним годинама Германци су и краљеве жртвовали не би ли умилостпвпли богове. Људе су могли жртвовати и за казну (предајући их боговима у руке) или да се одржи грађевина (Либрехт). Ништа се не може рећи, беху ли све ове врсте људских жртава у прадоба у обичају. Други је чин при жртвовању 'молитва': богови се зову и нуде да приме жртву а да учине молиоцу по вољи. Доста термина беше у ира-

х ) Од кор. уај- ариске речи значе жртву и њено вршење; у грч. ауод и а-;ш~ : гот. Јшпз!, ст. сканд. М з1 'жртва', лит. згшепјав, сдов. склт -к, авест. вреп^а; — лат, тчИта, гот. ш*ћз 'свети', гоегћа 'пон' и т. д.