Prosvetni glasnik

544

ЛРОСВКТПИ ГЛАСПИК

језику за 'молитву' и за 'молити', ади ниједан за 'хналу' и за 'захвалити'. 1 ) Врачањем и чарањем, чинима нокушавали су стари Индојевропљани утицати па вишње, иебеске богове, тек иосле јелом и пићем — лсртвом. 2 ) У Ведама су сачувана лепа сведочанства о овом старинском обичају. Приношење жртве на најнижсм културном ступњу увек је нераздвојно од 'чарања' и с чин.ен,а': њим су ради одагнати зле духове. 3 ) Отуд она луна и вика, ' ; потреба ватре и воде, спаљивање косе и длаке и многи други обичаји. Доцније се култ издваја, помогнут културно-историским током и развитком мишљења, религија добива етичку подлогу; а чарање оста за се и поста израз заосталости и необразованости. И ведски и старогермански ритуал беше скроз прожет чинима и чарањем. Овим се хтело непосредно нешто постићи, жртвом посредно. Речи што значе 'чарати' иос-таше од рсчи што значе 'чинити', 'урећи' и т. д. У прво време иидојевроиска племена нису градила храмова, олтара и кипова (идола). Жртве су приносили на врховима брда (Грци и Перси). Замишљали су да надземни богови бораве у гајевима, дрветима и у стаблима. У Литванаца је овакво веровање затекао Јероиим Прашки, а то потврђује БавЈсшз. Тацит описује слично стање у Германаца. Име'храму' поста од имена гају, лугу. Студије Овербека и Бетихера о развитку храмова у Грчкој и у Риму исто то потврђују. И азиски Индојевронљани нису у иочетку имали храмова. Култ дрвета, та полазна тачка у развитку храмова, само се може протумачити и разумсти у свези с оном стадијом култа предака и душа, о којој је већ било говора. Опазило се да и човек и биљка исто тако расту, пропадају, у потомству се обнављају, и лако се могло даље поћи у закључивању: у дрветима се крију душе умрлих. Змије у култу предака од великога су значаја, а оне су поштоване као чуварп светих дрвета. Још само треба учинити један корак даље, па да се дрветима указује поштовање које се указује природним силама. — Ни засебнога реда свештеничког нису имали стари Индојевропљани. Споменута индојевроп. једначина: ст. инд. ћгаћтап- н. 'побожност' и ђгаћтап 'свештеник' =лат. Шшеп није из религиозне области, из правога култа,

х ) В. лат. ргесез, санскрт. ргсШИ, ст. г. н. ^гадеп, слов. просити; гот. ЂГЛа, ст. г. н. ЂШа, грт. 7ге/в(Ј 'наговорити молбом' и т. д. 2 ) Само је ст. индој. израз из ове области ђгактап = /Јатеп, и можда 'чарати*: санскр. ЈсгпдИ, литавски ТсегШ 'очима урећи', а Тсегав 'чарање' в. слов. чдр- из *Тсег-. 3 ) Врачање и чарање и данас се находи у многих индој. народа, па и у нашога. Слов. језици ноказују како речи што значе 'говорити, урећи' добивају значење: 'лечити', како врачар постаје врач (реч је друга старија од прве, изведене одове): бајати '&1)и1ап, тсап(аге, те(1еп', баловант 'тесНсша', ст. сл. балии 'лекар', балмтво 'лек', баловати 'сигаге'; н врачг>, врачарг: вргчати. По Остхофу и грч. (рарџахог (сродно с лит. Ђигт, ЂигИ 'чинити чини, врачати', ЂиНа 'врачар') значаше прво 'врачарско средствр', посде 'дек', најзад 'отров'.