Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСТАВА

549

јатељи ') или који јасно говоре: СловЂни 1 ) иди народ. 3 ) Појам с народ исказан је на више начина, обично од речи што значе 'изобилно, пуно, много' 4 ) или од речи што значе 'рађање, родити' 5 ) или 'језик и 'име' 6 ) или 'војска'') Друштвено уређење у прадоба не беше сталешко и кастинско. За сталешке је односе, што се јавише у историско доба, створена нова терминологија, развијена из старије која ништа није имала заједничко са сталешким односима; а заједнпчка је само језицима што су наблизу, те се стицајем и у суседних племена могла раширити. Имало је индојевропских племена, која нису никако имала еталежа и код којих сталешко диФеренцовање отпоче нод утицајем са стране и врло касно (н. пр. у Словена и у Ираца). Појам 'својине и 'власника, пмаоца не беше у прадоба још развијен; припадање се изказивало замоничком основом *з^о *зе-џо од које носле посташе речи за својину. Земља и зеиљиште 8 ) припадаху још у исто ■ риско доба у многих индојевр. народа браству и племену. Приватна својина беше опет од две руке: или задрЈжиа: стока, справе и алати, летина 9 ), или лична: одело и оружје у људи, одело и накит у жена — то се и у гроб полагало. 10 ) Тада се није истицала разлика између богаташа и сиромаха, и за то би тек после створена нова терминологија. У нрадоба ни ропства не беше у оном смнслу, у коме се носле разви 11 ) — Пошто сви беху слободни, није ни иотребна била представа о 'слободи 5 — она ће се онда јавити, кад дођу поједина индојевроп. племена у додир с алоФилнима. У рату су задобивали прве робове = заробљенике. 1 '*) У историско доба отпоче трговина робљем, које се са свих страна извожаше на Средоз. Море и његове тргове. Ронски се однос јављао, кад се појединци од некога

') У свези с герм., ст. г. н. тт, нр. / гпе 'пдеме'.

2 ) В. гл. елоути, слокж: в. и арб. 81сЧреГаг од вТсЧрбп = лат. ехмреге.

3 ) У»ор. гот. ГћгиЛа, придев. ЛшИзЈс '<1еи(;бсћ', у ир. 1иаТ } оск. ГоШо, умбр. Шат 'народ'.

4 ) Грч. пЛцвод и лат. р1еЂв, грч. грџЛог, <руЦ ; слов. дмдх, ге]>м. ИиГ (од санскр. гић-, гот. ИиЛап 'расти'), тако н речи нод 3) наведене, од кор. који је у лат. ттео, ст. инд. Га^Ш).

5 ) НародЂ, лат. паИо, депз, грч. уеуод, санскр. јапа.

6 ) Слов. И13-мкх и санскр пата агуат.

') Ст. г. н. јо1с одатле плжкх, лат. рори!из, грч. бпџод, пр. Аат.

8 ) Санскрт. ЂиАћпа- = грч. ливџут', лат. /ипЛив, ст. г. н. 6 оАат.

9 ) За све то беше име, в. санскрт. ге-, га- 'добро, благо, богаство' = лат. гез 'имање, имовина'; санскр. арпаз-, 'добит, имање' = грч. исргод, а<регод 'велико изобиље, резерва'.

10 ) Нем. ТоГепГеп (ДеаЗ шап'8 раг4). ") Поучна је историја речи /гег, еАеиберод, санскр. агуа-, келт. агге, аггесће 'ргшсера' и т д.

п ) Лггарт. е!Лојтг({, тесал. пеукотцд, 'који је у нечијој власти; и »егшз, кимр. саеИ\ = лат. 'саркгз', в. слов. пл-кнкннкх. ВсТмгиз поста од 81аун8 у сррдњем веку.