Prosvetni glasnik

550

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

племена одвоје и ирибегну другом пдемену у заштиту; одмах они постају зависни (вазали) у економскоме и правном погледу. Додније помаже да се рашири ропство и раздика измећу богатих и сиромаха. У Индији и у Германији могао је човек и своју слободу прокодкати. Али је у прво време положај робовима био ублажен околностима, у којима су живели сами господари: и они беху с лица\ 'чељад'. 1 ) У прадоба није било ни племства; Словени за то узеше туђе или направише нове речи. 'Народни збор' у прадоба беше иреставник и прави носилац државне идеје. Тај врховни збор, племенско всће, састављаху народне старешине, поглавице брастава, а браствени — домаћини, старешине задруга, већих и мањих. Можда је и 'народ 1 присуствовао на зборовима, али без права решавава, само одобравајући или не одобравајући одлуке збора. Племеиа су имала своје главаре, који су их иредстављали у рату и у миру. То су индојевропски *ге§ев, бирани између поглавара браствених, доцније узимани из једне породице и браства, којем на тај начин порасте углед п поста племенитије, више од других, а можда је било и богатије земљом, стоком и т. д. 2 ) Ииндојевропски краљеви (*ге§ез) не беху наследни но изборни. Али су још у прадоба могли на изборе утицати јача брасгва и Фамилије и тако стварати наследни и монархиски ред. Краљеве дужности беху да руководи племенским збором и извршује његовс одлуке, да пресуђује спорове, да врши свештеничке дужности при племенским жртвама и молитвама и да предводи војску у рату. Власт се првих индојевропских краљева простираше на једно нлеме, то беше њихов *гед-го-т , али су рано стала ндемена склапати племенске савезе и њима на челу беху моћнији краљеви, који с већом војничком снагом грожаху самосталности инокосних племена. Германска племена од Еелта научише шта су то прави краљеви: то је први иолитички вал са занада, за који зна историја, послс кога ће се јавити други, трећи и т. д. и нове друштвене Форме и погледе предавати народима источне Јевропе. Словени нису ни зиали за с краљеве Ј већ тек доцније добише име од суседних Немаца ( кђназб = кипш§8, кралв = Каг1). У прадоба појмови о 'праву и 'правном поретку' још нису развијеии, стога и нема за то прајезичке терминологије. За наслеђени правии иоредак од предака у породици, браству и племену израз беше с обичај\ Из обичаја се разви 'обичајно право\ усмено, које доцније на много места би кодиФиковано и занисано. Предстква о праву и закону, правпа

] ) У грч. ошетт/д од оЈход 'кућа', бопАод, лат. Гати!и8 'укућанип', олов. челидннх; в. и грч. паТд, лат. риег, ир. тод, тид = гот. тадив 'дете', слов. рокж, рдпх и 'роб' и 'дечко', лит. тауТсШ 'сии'. 2 ) У Индији — и то су гпјапаа, у Германијн *1сип-Гпд-ег, грч. е&жатр^Оси, лат. ра1г1ств, нем. есШ-гпд, слов. плш-ићп.