Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 551

свест није развијена у многих примитивних народа, није било тога ни у пранарода; продес њезина развитка морао је бити врдо лаган и дуготрајан. 1 ) Али и најнижа од примитивних племена нису без некаквог правнога поретка и судскога поступка. Пресуде и одлуке, изречене на браственом или нлеменском већу, могаху служити као ргаесес!епз за будућност у том примитивном поступку судском. 0 породичним и имовинским односима напред је бпло говора, само сад да нешто речемо о 'кривичном праву' из прадоба. Још се у прадоба знало да има разлике између. крађе (потајнога узимања), 2 ) између грабежа (насилнога узимања), и правнога узимања. 3 ) Л.опова, на делу ухваћена, у прадоба могли су убити, а да се не мора бојати крвне освете његове родбине. Ако би лопов умакао здрав и читав, морао је дати накнаду за штету, да би био на миру. Допуштено је било и кућу његову претрести: ако крадљивац умакне с украденим стварима гониоцима, пријатељима и рођацима оштећенога, то је чинио овај или го или лако одевен са сведоцима (по грчком, римском и северо-немач. праву). И српски 'сок', с соџбина' и т. д. као да ће бити остатак из далеке прошлости. Много што шта још није осветљено. Да и у индојевропско доба заједнице ништа за осуду немаше у грабежу, насилном отимању, већ да онима који изврше дело доноси богаство и славу, може се слободно претпоставити, имајући на уму како је то ' частан посао био и у историско доба. У стародавној Јелади на дневном реду беху ове врсте с предузећа\ на мору и на суху, још у Тукидидово доба у озолских Локра, Етола и Акарнанаца. Омирове песме често спомињаху одгоњење туђе 'стоке'. Странца су слободно питали да није разбојник (Хгјоагђд) који морем крстари, не жалећи своје главе, другима носећи пропаст. Цезар је сазнао за овако поимање у Германаца, и Тациту је познато да неко може крвљу стећи оно што лењ бсше зарадити у зноју лица својега. Плиније већ зна за претече германских Викинга и Варјага. Стари је Трачанин сматрао за најдостојније да живи, ратујући и пленећи (Херодот). Млађе црногорске песме опевале су много 'предузеће' ове врсте, које је и данас у дивљих Арбанаса сасвим часно. Заједнички се назив из ирадоба не сачува, има међутим доцније израђена

') Стар. инд. (Јћагтап-, Љагта- 'оно што је утврђено' (в. лат. Пгтиз) 'право'; грч. вецч прво зпачење: 'уиут, уредба', па 'право', 'правда', гбџод, 'Вгаисћ' — закон, &'х1 1 'правда' у свези с 8е1кгуџ1 и лат. сИсо; лат. јпз и (аз; гот. тШћ 'сазнање, налазак', пдтз 'уредба' слов .правх, правгда, и крнвх — крнвжда, оустакх, законх — све нове речи, и т. д, 2 ) Санскрт. вГепа-, Гауи- 'лопов' авест. Гауа- 'крађа' Гауа- 'потајно', ст. слов. татк и тантк, ир. ГагЛ 'лопов'; грч. хЛ&тсто), лат. сЈереге, гот. Шгјап; грч. <р<Ј(> = лат. (иг (в. Јиг11т). в. и красти, лит. гиадш, јерм. до^, гот. зШап , гот. Шчф (= Б1ећ) и т. д. 3 ) Слов. нд\/У\, лит. гти, лат. ето, гот. шта, грч. геџа. просветни гласник , I књ., 5 св., 1902. 37