Prosvetni glasnik

554

просветни гласник

доке или да кривоклетника казне, а додирује се предмет клетве: тако се Архилох куне Менелају да га није у трци преварио. У Риму је Јупитер сведок и извршилац казне за лажну клетву. Заклетвом су нарочито често потврђивани уговори, закључени између два народа; доказивало се на суду. Ну за то је био још прастари обичај 'божјега суда' да се докаже кривица и невиносг ватром и водом. У Грка и Гимљана мало се сачува трагова од овога обичаја, више у Инда (особито из доцнијег доба) и Германаца. И овај се обичај тесио додирује са заклетвом и из ње разви — из додира предмета у које се неко куне, па се носле пазило на рок кад ће онај што се куне остати здрав или подлећи. У старо доба за обе врсте клетве беше исто име. — На суду се доказивало и сведоцима. 1 ) Од прастарих, ипдојевропских обичаја споменућемо свадбепе и погребне. У прадоба свадба беше домаћи догађај у породици и у браству, а не стајаше у тешаој вези с верским култом. Брак је онда само за то био да се добпју'деца' = сипови. Стари је Ипдојевропљанин жену куповао, као што су то чшшли и његови потомци у историско доба у Грчкој у Трачкој, у Германији, у келтским и словенским земљама, у старих Инда — само што се после даваху дарови родитељима, усномена на 'куповну цену' 2 ). Ова ће куповна цена — дар бити успомена на старији још обичај кад се морало, допста, плаћати да би се дошло до умира и избегла крвна освета, јер је стари Индојевропљанип п отмицом себи набављао жену. Спомињу се отмице и у историско доба у Индији, Грчкој и на др. местима, али је то само, у највише случајева, део свадбенога церемонијала, само успомена на стари обичај. Поређењем свадбених обичаја појединих индојевр. племена може се приближно извести прадавни свадбени ритуал, у ком су главни овп моменти. Ирво просидба — преко трећег лица — преговор с оцем или власником девојачким, без обзира на девојачки пристанак. 3 ) Ово је било обично у јесен, кад се среди летина, а у зиму су свадбе чинили (тад нада 'просинац месец, у рус. „свадебнни"). Ради срећна предузећа пазило се на 'пун 5 и с млад 5 месец. — Невеста је вођена забуљена, под превесом, велом; можда је то символски представљало стару отмицу. У Индији вереник је пред оцем или власником девојачким њу узимао за руку, за знак да јој је он господар. 4 ) У домаћем су животу особито значајни ватра и

') Од кор. У1(1-: сан. тИаг-, грч. Уатор, гот. гсеИгодДз, ст. ск. пИпг, пр. /гаЛи, сдов. схв-кдокх; в. и сан. јпа1аг од јпа- 'зпати', грч. џартурод (ипетопа?), лат. 1ез1г8, итд. 2 ) Ипдојевр. име бпће у грч. 18гог, 'ибгоу, аиглосас. гоеоШпа, бургупд. гсШето, ст. г. н. ипЛато '(1ов\ слов. к-кно 'Јов' — од кор. ^еЛћ-, г>оЛћ- 'довести; — в. герм. тНа, ст. ск. типЛг, лпт. 1<ггепо, санскрт. диШа-. 3 ) Нови су термини: слов. проскцн, лит. рггвгТуз, лат. ргосиз, грч. лроџгтЈогрСд-, ст. гот. н. ЂгШ-ЂИп, ст. инд. ^ага- 'избирач'. 4 ) Санскрт. ратдгаћапа-; — тако је могло добити ново значење герм. пмигЈ'рука' па 'заштита'.