Prosvetni glasnik

нлука н настлва

557

Прве су куће-колибе грађене на голом тду, после почеше стављати темељ. У старо су доба градшш станове на сохама, кољу (остаци у Швајцарској, Аустрији, јужној Немачкој и Италији, у Мекаенбуршкој, Иоморанској и источној Пруској). Они су били ређе на суху, обично над водом (река и језера) а на домак обали. Пеонци на Прасиском Језеру (данас Тахинско Језеро) живљаху у историско доба у таквим становима (Херодот). У својим простим кућама наши стари преци живљаху врло просто. Ватра на огњишту осветљаваше унутрашњост њихову, а дим, што се с огњишта дизаше, немаше шта учадити, јер и не беше никаква намештаја и покућанства: ни постеља, ни столица, ни столова. Истина, има заједничка реч за постељу 1 ) и за столицу 2 ) али је најстарије значење првој легало (гот. И§ап), другој ' седиште (лат. ве&ео), тада поглавито за лежање служаше нрострта слама, коже или голо тло, а седело се исто тако на слами, на голој земљи, на камењу и трупииама. Северно-јевропски језици имају од корена зШ изведених речи за све те три ствари, 3 ) Као да је ипак било још име за простирку на којој се спава. 4 ) Јело се на земљи седећи, из земљаних судова, за које је било више разноврсних имена. Као што му беше прост и препрост намештај, тако и одело. Испрва је и мушко и женско одело било просто, исто: огртач и пештемаљ, 5 ) све је друго новијега постања. Одело је било од коже (крзна), отуд су многа имена оделу у индојев. језицима постала од „кожа". 6 ) Кожно оделокожухе су први Индојевропљани имали или од коже своје стоке или од дивљачи, и продужили су га носити и њихови потомци на северу, исто тако и на југу, где се рано ово одело губи, да га доцније обнове северни варвари. Још се у старо доба прела пређа од вуне и од ње ткала потребна материја за примитивно одело.') Оно што се зна о оделу старих Грка и

') В. грч. Ае/ад, Лбктуог, лат. 1есГш, гот. Идгв, ир. Иде. 2 ) В. лат. веИа, грч. лак. еЛЛа • ■чаОедра,, гот. згпа, гал. (сапесо)- зеспоп. 3 ) Лит. раз1:61а8 '6е81е1Г, слов. постелга и столх, гот. 81818 'столица'; в. слов. одрх, гот. ЂаШ, ст. г. н. ђеШ, ст. скан. ђеЛг (најпре Ро1з1ег); лит. ТсгезГав, слов. кр-ксло даље сдов. клжпх, ст. пр. сШтргз. 4 ) Санскр. ЂагШз- 'слама', авест. Ђагзегв 'покрнвач, рогозина', ст. пр. ЂаШта 'јастук', срп. блазииа 'јастук', слов. Ђ1аггпа 'дерине', ст. сканд. ЂоМг, ст. г. н. Ђо18Гаг (Остхоф). 5 ) Од кор. »ев- имамо санскр. каатап-, ка8Гга и т. д., авест. капћ, ^азГга, грч. е1,иа, еаго5 = кааапа 'који омотава', еовце, иџаиог, лат. цеаШ>, а од кор. пад- има слов. нлгу ., лит. пидаа, лат. шАт, гот. падаМа, ст. ир. посМ 'пасИ'. в ) Гот. 8пада 'одело' = грч. гагај, гакое 'р.уво', грч. §а1 тц 'од козје коже -кожух' = гот. рагАа, ст. г. н. рћеИ 'одело'; слов. кожа управо *козја = гот. 1гаки18 'огртач', грч. (Зкроа говеђа кожа' = ст. г. н. сћигзгпа, англосас. сг&зпе 'кожух, отуд. слов. кржзћмо; трач. &Л/Ј.05 'коаса' = грч. /Лаџу^ 'горња хаљина'. ') Упор. санскр. Лгарг- 'огртач', лит. д/гарапо8 'бело платно': санскр. та1а-, лит. т\1а8 <ина чоха', грч. Л&пц, лит. Торав 'парче чохе'; слов. пллткно, ст. сканд. јаШг огртач , ирско 1оН (сПа 1 о11 11 п(1 'два бела огртача') из *р1оШа; ст. нрус. реИсгз огртач , ст. г. н. /1еск ; санскрт. ЈсапИш 'Вар2зепк1е1с1' лат. сеп{о, грч. хеутрог.