Prosvetni glasnik

556

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

а ова се јави најпре у земљама занадно-азиских бдизаначких река. Огромне некрополе са спаљеним костима нађене су у Вавилонији код 8иг§и1-а и Е1-НЉђа, (даЂаг). Биће оие некрополе Сумеро-акада, којима припада и слава да су изумели легуру бронзе. У 0 материјалној култури старих Индојевропљана Дилувиални људи нису имали сталних, вештачки грађених станова, за то су им слузкиле пећине и стене, дрвета и ведро небо; неолитски пак људи граде станове, колибе и заклоне над земљом и у земљи (трапове, јаме). У исторнско доба сва су племена имала сталне станове. Али ти најстарији станови беху од трошне грађе, од прућа и од грана, од земље, трском и сламом, шумом покривени, тако да се од аих ни трага не сачува, те да знамо како су изгледали споља, какав им распоред беше изнутра. Судови-урне, што су нађене у старијим културним слојевима у Италији, Немачкој и Данској, као да су имитадије по облику оних старинских станова што некада, врло давно, беху у обичају. Можда нам оне не приказују облик куће — колебе у лрадоба, али без сумње из доба употребе бронзе. Може се облик и распоред најстаријих станова наших предака одредити упоредним изучавањем начина, како су иоједина индојевропска племена градила своје станове у историско доба. Најиростије куће, грађене од трошнога материјала, трском или сламом покривене, округластога су и купастога су облпка, налик на кожне шаторе, на сохама попете. Али су врло рано стали градити и куће четвртастога облика, са високим кровом. Обично је кућа имала једну сухоту, одају опточену дуваром од плетера или брвана, заштићену кровом. Пред кућом је 'трем\ мало стрехе, нрост приградак. У сред куће је огњнште, опточено каменом, над њим виси котао на веригама. Дим иде кроз баџу, која је у исто време и прозор (Хенинг). У тој најстаријој кући она опћа сухота беше и ложница и кухиња и за стоку склоннште. Старогрчка кућа беше као и старогрчки храм копија ове старе куће са својим пцобојлос и боцод, пдогаод и гссдд. Име кући, унраво оном унута.рњем делу беше од *<1ет-, ^от-. 1 )

Ј ) Санскрт. пата- — грч. боџод, лат. Аотиз, слов. домх; — грч. №џсо = гот. Итгјап 'градити, тесати'; сан. г>ера- = грч. о/ш и о?ход значаше нрво људе на једном месту настањене, па кућу и место; санскр. да1а = грч. каХса, лат. сеПа, стсканд. №11, ср. нем. }гаПе: в. лат. сеГаге, ст. г. н. ће!ап; на северу се говори ир. ЂоЊ колеба', ср. г. н. ђиоде, лит. ЂМаз (в. гот. Ђаиап, ст. г. н. 6 иап, литав. ЂпШа = ст. сканд. ћ о 3 а 1, ст. нем. Ђиг). Прво стан под земљом значаше грч. у{та = ст. ск. ко{г, ср. г. н. ТсоЂе; прво значаше 'кров' грч. атеуц, лат. Гидигтт, ир. Гесћ, в. лат. ГееШт, ст. г. н. Ааћ, лит. зГодаз. У посеб. језицима: слов. кл-ктк в. гот. МеШгга 'шатор и колиба', лат. аеАев 'огаиште', сава, ст. герм. ћпа (в. грч. хеуво 'кријем'), у слов. \- - мжа, к-мжннл, узајмљено отуда и т. д.