Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

561

сточари и почетници ратари стари су Индојевропљани морали бранити своја стада од зверова (вукова и медведа), а своје њиве од других штеточинаца. Као што се види, тада лов за тг.их нити беше главни начин да пабаве храну, као у иалеолитско доба, нити пак спорт као што поста доцније. Месо од дивљачи беше сиоредна храна, а није ни жртвовано као год ни од рибе. У швајцарским насеобинама на кољу, старијима, нма исто толико костију од дивљачи колико од домаће стоке, у талијанскима око Пада внше је костију од домаћих животиња. Пре него што су стари Индојевропљани ностали ратари, били су сточари, то се слободно молге извести према великом броју заједничких имена за домаће животиње како у јевропским тако и у азиским сроднима им језицима. Ну не беху они као номади који се, на својим брзим коњима као муња, селе с места на место. Еао што споменусмо, говорећи о њихову стану, они су још у прадоба постали сталнији, непокретнији. И то се може сматрати као доказ да су у најстарпје доба били сточари, што су се најпре хранили највише меснатом храном, што су им и жртве биле крвие и без соли. Најиосле није на одмет позвати се у ирилог ове поставке и на то да породична и друштвена организација из прадоба најбоље одговара оном што етнологија казује о сточарима и о њихову друштвеном уређењу. А у њих је агнатско сродство, поштовање предака три нараштаја и даље, куиовање жена, веће цењење мушкога иорода од женскога, различно поимање прељубе односно мушких и женских, лакост с којом муж иушта жену, односно тешкоћа с којом жена добива развод, рђаво поступање са старим и немоћним људима. Ово је гледиште Шрадерово, а он се у том слаже с В. Хеном, Р. Иерингом, Ед. Мајером итд. Али X, Хирт сгоји на сасвим супротноме гледишту. Он шематски показује да примитиван човек не мора ирво бити ловац и рибар, па сточар и најпосле ратар, него 1-о човек лови, жена бере биљке, 2-о човек лови, жена примитивно обрађује биљке, 3-е жена обрађује биљке, а човек припитомљава животиње, 4-о домаће се животиње узимају у помоћ прн земљораду, вишем, 5-о само се патп стока, ступањ, кроз који се не мора проћи. Употреба илуга 5 , 'говечета' и 'кола' у прадоба сведочн да је нранарод био у заједници на четвртом ступњу. У стално настањених је народа увек нознато говече, а непознато правим номадима, оно вуче плуг и кола, а ова су за сношење летине. Али има и номада који пате говеда. Такви беху северопонтски Скити, који презаху говече у кола. У развитку индојевропске културе ништа нема да наговештава о оној великој улози жене, коју јој приписује Хирт. Етнологија нам пружа примера у изобиљу и да су у згодним приликама сточари

ст. сканд. зругја управо 'ићи за чијим трагом'; сдов. женж, гнати, травип,, дат. тепап, Vепа1ог , герм. ст. г. н. шеМа, ст. ск. гег&г, англосас. гоасс^ и ир. /ш<2 'дивљач'; слов. локх можда сродно с Хо7от (Кдуге).