Prosvetni glasnik

562

просвегни гласник

постајади ратари и да су ратари у незгодним приликама постајали сточари. Ово пак показује да су онакве шеме, што их Хирт конструиса, без вредности и да се тако не може доказати поставка Хиртова како су Индојевропљани били пре ратари но сточари (Шрадер). После овога можемо споменути главне домаће животиње и оно што се.зна о њиховој доместикацији. Најстарија је домаћа животиња овца. 0 том имају и сведоџбе у индојевропским језицима. 1 ) Шведска и данска пасеља из млађега каменог доба, швајцар. и талијан. насеља на кољу, гробови из доба микенске културе сведоче како је овца у иреисторнско доба била одомаћена. Ирво су вуну чупали, па тек шишали. Реч за с вуну 5 допире до у најстарије доба. 2 ) Овај сејезиковни аргуменат слаже с оним и што се зна о правим номадима, којима су стада оваца главно богаство. Индојевроп. бас1 и Скити, који доста верно сачуваше индојевропску старину, од Грка су назвапи џтјЛогбџо^. Домаћа је овца пореклом од О у1з Мизшог или Ога Аг§аП. Још у Сардинији и Корзици ова жпви, некада беше у целој јужној Јевропи, а у доба мамута и севернога јелепа и даљеЈош у доба првих пирамида патили су овце у Јегипту; Финска племена узеше туђу реч; турско-татарска и семитска имају своје од искони. — И говече је у прадоба, и то доста рано, припитомљено, али после овце. Заједничке су речи за бика, за краву п за теле. 3 ) Богаство у говедима за старе Инде беше право богаство; између племена водио се око тога вечити рат, тако да 'жудети за кравама' иоче значити и 'ратовати' и четажудна плена — говеди' — с војска' (§аууап дгата) и 'госиодар говеди' означи 'господина' у оиће (дораМ-). Трагови од говечета из неолитскога доба (у швајцарским насеобинама на кољу, у Данској и Уез1его;бШш(1-у; и још доцније у талијанским насеобинама око Пада, и у микенским гробовима) довољно сведоче о његовој вредности у то доба. Говече беше сиже првих пластичних огледа. У ирадоба крава беше јединица, с мера' вредности; кравама су куповали невесте и плаћали крв. Крава је давала

Санскрт. аот-, грч, оч, лат. ођгв, ир. бг, ст. г. н. ои, лит. аит, слов. овк-г^а; санскрт. пга 'овда', пгапа 'ован, јагње', иамир. диј. гоагг, гсгет, грч. иргјг, јорм. дагп; — грч. а/луод, лат. адпиз, ир. иап, ст. сл. вгн-а (игндте); арб. 1>ег, слов. каранх, грч. /Зар1/01 ■ аргед и т. д. 2 ) Санскр. игпа- лат. ^еИиз, лит. гоМпа, С10В. влхна, гот. гки11а, кимр. ди1ап, јерм деЛтап в. и лат. 1апа. Слов. роуно од рхкдтн, грч. тск-ло = лит. ревгИ сродно с тгехо? и лгбиое 'руно' иа и са лат. ресиз, ст. сканд. ј~аег, швед. јаг, најпосле и са ст. инд. ра^и 'стока'. ав. рази, гот. (аИги којих је прво значење, по свој прилици, 'овца'. 3 ) Санскрт. иШап-, авест. и/зап-, гот. аи1хш, ст. г. н. о1ш, кимр. усЋ,, кор. оћап; — санскр. дб-, авест. дао-, јерм. &ои-, грч. /Зоие. лат. ђо.ч, ир. Ђб, ст. г. н. сћио, слов. гоЕ-лдо,, в. и санскр. кара = лат. касса; ст. г. н. (аг = ст. грч. ло(чд, лорпд; слов. крава = ллт. капе, ст. пр. сиггсгв, арб. Тса, венет. сека; — грч. 1гаЛод = лат. VИи1и. од 'година', дакле 'годишњаче', санскр. ка1$а, гот. гсМгив.