Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

573

народних односа, али много од онога, што је до сад од Факата те врсте уношено у уџбеник и које су ученици морали учити, требало би скратити, да би се ученицима олакшало памћење сувишног броја особних имена и појединости и да би се ученицима упростила и сама представа главних нанрта спољне историје држава и народа. Уџбеници историје обилују не само именима војсковођа и бојишта, но и појединостима о појединим ратовима и борбама. Много од тога што има у уџбеницима, могло би сасвим да се и не предаје ученицима или да им се то саопштава, само у причању наставника или у читанци. Ако ради систематичности излагања и треба унети у уџбеник неке Факте, за које, с гледишта строгог избора материјала, и не би било места у уџбенику, то такви Факти могу да се не уче. Нека ученик зна да они постоје, нека му наставник разјасни њихов значај или му саопшти неке појединости о љима, али нека их ученик не учи на намет. У опште мислим, да историја међународних односа треба да да највећи број таквих Факата, без којих уџбенпк не може бити, али које, строго узевши, не треба учити на памет. Није важно то да ученик запамти све ратове, походе, битке, уговоре мира, са целом њиховом хронологијом и са разним појединостима о свима нојединим Фактима те врсте, него да добије јасну представу о општем ходу главних промена у међународиим односима. Из историје спољне политике, како би се могла назвати та класа Факата, ученици треба пре свега да знају како се је иоступно склопила савремена политичка карта. Нарочиту пажњу треба обратити на то, како су се спајале или распадале државне територије појединих народа и чиме се разјашњава растење једних држава и опадање других. Ту се може упозорити на одређене процесе увеличавања једних и распадања других држава, који се јављају у историји међународних односа као снаге које постојано делују. Узроци и услови који чине да ова или она држава делује у извесном правцу и да постиже или не постиже смерове које је себи поставила, имају већим делом општи карактер, т. ј. не зависе искључиво од појединих радника и догађаја, ма да остваривање државних задатака и бива средством појединих догађаја, у којима већу или мању улогу играју и поједини људи. Познајући општи правац спољие политике нојединих држава, њихове узроке и иоследице, ученици морају у исто време обратити пажњу и на то какве су комбинације политичких сила постојале у међународној исторпји, у појединим епохама. Државе не само што су територијално расле једне на рачун других, него су и снажиле, једне на рачун других, и свој политички уплив на суседе и свој значај у општем спстему међународних односа. Ученици морају тачно представити себи какву је улогу играла ова или она држава у овој или у оној историјској епоси. Речју, у историји међународних односа главну пажњу ученика треба обратити на историју склапања (или распадања) државних територија