Prosvetni glasnik

572

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

постојано делују, на трајне продесе. Тек данас кад је теорија историјског нроцеса прешла ка појилаљу историје као сложеног процеса, који се састоји из целокуиности многих појединих али трајних процеса, у којима суделују неке снаге које постојано делују, — јавила се могућност прекинути и у предавању псторије с историјом као са ствари памћења и да би постала ствар појимаља. Множина појединих лица, која остаје и после скраћења замењује се у нредстави учениковој неколиким историјским сна1'ама које он тражи у току целог учења, усређујући на њих сву своју пажњу, т. ј. занимајући се цело време једнии истим нредметима а не каквим Карлом, са кога ће сутра прећи на каквог Лудвика, који не личи на Карла, а после онет на каквог Хенрика, који опет пресдтавља нешто ново. То исто настаје само и кад се ред све нових и нових догађаја, који у великом броју долазе један за другим, замени са неколико процеса и с њиховим доступним развитком ученик се упознаје имајући их непрестано пред очима. То не значи да ученику није потребно знати поједина лица и догађаје. То значи само да му се та лица и догађаји износе у строжем избору, да они не пролазе пред њим без икакве међусобне везе него да на протнв он изучава нешто постојано и непрекидно, које му је увек познато и које све боље и боље познаје; нешто тако чему он зна како да нрида нове Факте, које он учи у даљем току учења. У руској литератури највише одговара таквом појимању целе историје уџбеник проФ. Виноградова. Казали смо мало час да уџбеник треба да буде скелет стварне садржине науке. То значи да у њему треба да се говори о једним постојаним свагама, које делују у историји и о трајним процесима који у њој бивају. То је основ историје, а поједини Факти са особним именима лица и места или хронолошким белешкама треба да уђу у излагање само у толико, у колико се у љима исиољавају историјски процеси који су скривени од наших очију или у колико они карактеришу те процесе. Разматрањем тих снага и процеса одређује се и избор материјала за уџбеник историје и класиФикација његова. III. Избор и кдасиФикација историјског материјала који треба да буде садржина уџбеника Већ и најстарији уџбеници нсторије, који су на прво место истицали међународне односе, пратили су судбу неколико постојаних снага које Делују у историји. У даном случају те снаге јављају се као народи или, боље рећи, државе. У сувременој историјској науци и, заједно с тим, у неколико и у предавању историје у средњој школи, међународни односи — дипломатија и рат — почели су добијати споредно место. Наравно да у уџбеник историје треба унети најглавнија знања и из историје међу-