Prosvetni glasnik

наука и насхава

659

вропска терминологија за просо, 1 ) за пшениду 2 ) и за јечам. 3 ) Још су и доцније сејали просо у цедој Јевропи, као што се види из историских спомена, само с временом опада култура проса на јевропском југу. Пшеницу и јечам сејали су од најстаријега времена, пшеницу више јужније, јечам више северније. Дивље су врсте пшенице познате на истоку (од Србије и Грчке до Месопотамије), исто тако и јечма (од Кавказа до Персије). Њихова је култура почела прво у сумеро-акадској области кудтурној и одатле се даље раширила. Овас 4 ) и раж 5 ) нису били познати у прадоба, нема их међу остацима неолитске, већ бронзане културе. Овас је нађен у Монтелиер-у и на Петрову Острву (Ре4епп8е1) у Швајцарској, у Воиг§е(; у Савојској, у с Хајденшахту' код Халајна. Нпсу били познати ни у области семитско-јегипатске културе. Можда су Индојевропљанп знали за'дивљи овас', -а кад су се оделили, иочели га сејати — више на северу но на југу. Раж се јавља још доцније; непозната је у досегу класичне културе. Трачани културу и име ражи иредадоше северним Пндојевропљанима. Предак ражи јесте зеса1е топ1апит Оивз., која расте у планинама око Средоземнога Мора и од Шпаније до Србије, има је и на Кавказу и у западном делу средње Азије. Још није овсу нађен дивљи предак; има више врста љегових. Карактеристична је најстарија индојевропска земљорадња. У оно доба није било приватне својине, земља је припадала племену и браству. Она је била особите врсте нољопривреда: њиве нису ђубрене већ под травом држане по неколике године наизменце (ГеМотазтг^бсћа!:!). У језику нема поузданих сведочанстава за ђубрење, и ако има врло старих речи за ђубре ; 6 ) у Одисеји се већ сномиње, али не у Хезиода, доста

г ) Грч. цеЛ1уг\, лат. тпгит, литав. таГпоз (кор. ше1 - то1-); лит. и вога- '8аа4Јгисћ!' (зШ), грч. иод као 'Ми^гисћ!' од '1Ауџод 'плуг'; лат. рапгсит од рат$ било дакле 'Вго1;Л'исћ4'; ст. г. н. 1пгвг, лат. сезпа, сепа, впгсегпгит — из ит. *кег$па дакле као '8ре18е&исћ1'. Слов. просо, ст. прус. ргавзап.

2 ) Јерм. догеап = ир. ШгепЛ (*8^ог-), лат. агтИа, вхтпадо, грч. 1џаЛС$ и 1цаЛса-, грч. луро'д (олурод) = лит. ригаг, слов. п-шро '8ре11'; арб. Ђаг&, 'бела' — 'ишеница', кимр. дгиепНЋ., брет. дттг: дглетг 'бео', гот. 1иоаШв, 'светли', санс. дге1а, грч. аЛемта, аАеурог/; аЛеи 'мељем', лат. ГгИгсит и (его, слов. п1.ш!ио,-нн,а, санскр. ргз- 'трти'.

3 ) Ст. г. н. дегзГе = лат. ћогАеит и грч. хргбјј (прво из ^дкгзАћ-, друге две из *дЈ1ггс!]1-), можда и јерм. дагг 'јечам', иово перс. гигб, 'неко просо', пехлев. јиг№1с 'жито' и т. д. У грч. аЛ<р1 и аЛср1гог = арб. еТр-ђг 'јечам'. Ново је слов. к\чм-м, и литав. тгеггаг = ст. прус. тоазгв.

4 ) Лат. а^епа, слов. окксх, лит. атгга (из *ат1§-, *0У1§-) беше 'трава за овде' герм. ст. г. н. ТгаЂаго, Ћа^ого, нр. соггсе, кимр. сеггсћ из *~кодго и *когфо (фин. Тсакга).

5 ) Трач. из *ггидја пређе у балто-словен. и герм. језике: слов. рхжц лит. гидуз, ст. сканд. гидг, англосас. гуде, н. г. нем. 'Водеп'. Л.ат. зесаГе, отуда н. грч. и арб. аг[хаЛ1 и т. д.

6 ) Санскрт. дакгГ-, грч. ах&р, ст. сканд. вкаги; — кимр. (аИ = грч. тГЛод, 'з^егсиз; Н^иа(;ит', ст. г. н. тгз!: лит. тгегги 'ђубрим'.