Prosvetni glasnik

660

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

рано у Италији, у Келта и Германа. Хер спомиње да је нашао ђубре у Робенхаузенској станици из каменог доба. Земљорадња у оно доба још није високо дењена као достојно занимање поред сточарства —у историско доба још је тако у Германаца, Келта и Трачана. Заједничка земља беше још у историско доба у Кедта и Германаца, она припадаше браствима. Пре се.није дедило земљиште, а Тацит већ спомиње периодичну деобу земље. Такву Форму имовипе чини и руски „мир", аонаје била позната у Ирланду, у старој Јелади и Риму. Положај жене у Трачана, Германаца и Словена, која обрађиваше земљу, а беше потпуно бесправна, не потврђује Хиртову поставку да је земљорадња њен ноложај уздигла. Полигамија још траје, жена нема права на наслеђе земље то је стање и у историско доба. У то доба још нису индојевропска племена потнуно стална, које због сточарства којејејош главно занимање, које и због нрироде саме земљорадње. Лако беше колибе норушити, жетву и покућство, пољске справе на волујска кола натоварити, па с децом и женом тражити нова места за пашу и земљорадњу, гонећи пред собом своја стада. И у економском су животу имале шуме и дрвеће шумско знатну улогу, као год у верском. Као да је било и за шуму 1 ) и за шумска дрвета заједничких имена, али из прадоба су само бреза, име за врбу, 2 ) име за једну јелу, 3 ) за храст или за јелу 4 ), за храст (по Хирту). 5 ) Већина је имена за шумско дрвеће заједничка само јевропским језицима 6 ). Хирт

') Старо име ст. г. н. гоаМ, ст. сканд. поИг —- санскр. паМ (*уаШ), (*гаИа); не зна се да лв иде овамо грч. аЛаод (*саЛт_род) иди са слов. л кс-л. исто тако ни грч. уЛг/ да ди одговара дат. зШа. Ир. сагП 'шума' = ст. г. н. ћо1г и ир. /ЗиЈ = ст. г. н. гоИи. Обично име за шуму од имена једнога дрвета, као год и појам за 'дрво'.

2 ) Ав. ^аеИ-, ст. г. н. шШа, грч. 1гаа, лат. пИех.

3 ) Санскрт. рИи-Ааги, грч. л(туд.

4 ) Санскрт. Аћатап- = ст. г. н. Гаппа.

5 ) У имену које негде зиачи само 'дрво', где што и 'храст', 'јела' : санскр. ав. Аги-, ст. слов. дргво, арб. Агп, грч. (ЈрЈе 'храст', и ст. сл. дрЂво (из "(Зегго), гот. Гпи, лит. Аеггиа, ср. г. н. вггЂе, ст. ск. Гугг 'бор', саи. Ааги, ав. Ааиги, (грч. 86ри "копље'), ир. Лагг, Ааиг 'храст'.

6 ) Ст. сл. клЂнг, лит. Мегсаз, ст. ск. Шупг, ст. г. н. ЋпЂоит, ст. корн. ТсеИп, грч. уЛеЊод, уЛЊод, макед. чЛ1г6т()о/од (асег р1а1ап01с1е8); — лат. асег, грч. акаотод, ст. г. н. акогп — из њега слов. јаворг (асег рзеис1ор1а4апи8), ст. г. н. ЂиоШа, ст. ск. Ђос (= лат. / адив, грч. <рг}у6д 'храст' и 'кестен'). Слов. сукти из герман. — Дат. Гахиз, грч. тсђог 'лук' (у свези с "ГеЈсз- дакле: 'дрво за дељање', слов. тисг у питању је да ли је сродно с 1ахив (можда с герм. ЛгћваГа, лат. 1ето 'руда' од тисовине грађена). Слов. нкд'врЗа', лит. јегиа 'труло дрво', ст. пр. гтгв 'Е1ће', то и ст. г. н. ггоа, гћа, ир. ео. — Осим спом. имена за храст још и циегсив = ст. г. н. јогћа нрво 'ЕкЉ'', после 'Ебћге': стара реч и за плод од храста: грч. ^аЛагод = лат. д1апз, ст. сл. желждк. Још је старо име за 'храст' и ст. г. н. егћ = грч. а1у1Лагј) 'времез го1 )ОГ18', а1уагетј '(храстово) копље', '(храстов) штит Зеусов', дат. аезси1ив (из ае§-вси1и8). — Лат. аГпив (*а18пиб), ст. г. нем. еМга, англосас. а1ог, ст. сканд. о1г, гот. *аИва (у шпанском), лит. еОсвпгв, слов. 1ел1.)Ј<1. Грч. кЛ/^врг/ сродно с. н. г. нем. 1ио1еге, 1ш1ет (1зе(;и1а папа); келт. *^ето-