Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

705

чемо на усавршавање моралногоплемењивања и на што веће изображење и усавргаавање способности за које смо благодарни творду и чувару нашег бића. Подржавање и подстнцање те сврхе биће нарочита дужност будућег законодавца". Нарочита карактеристична дрта нове народне швајцарске школе састоји се у наглашењу да се грађани образују и припреме за свесно и савесно вршење својих грађанских дужности. Том демократском државном Формом, која преовлађује у Швајцарској, одржава швајцарска народна школа своју одлику и особеност и има нечега заједничког и општег, што је одликује и двоји од школе осталих држава ма да су поједини кантони различно организовани. Услед тога је наступио веома Жив материјални и духовни саобраћај између појединих кантона и тако се на тај начин вршио узајамни утицај ва школу, где су се успеси и напредовање школа једнога кантона саопштавали и нрилагођавали на остале школе других кантона. С друге стране утицали су на усавршавање народних школа знаменити школски људи, који су изнели много илодовитих мисли за добро и усавршавање швајцарске народне школе: њихови школски уџбеници и друга васпитна и наставна средства поступно су улазили у поједине кантоне. За тим је дошла педагошка штампа и учитељски зборови у целој земљи, на којима су наставници и учени људи разних кантона заједнички радили на побољшању швајцарских народних школа. Најзад је устав савеза 1874 године изнео неколике врло важне одредбе о народној школи; те су одредбе важиле подједнако за све кантове — и оне су баш швајцарској народној школи дали опште карактеристичне црте. Те савезне одлуке устава овако гласе: „Кантони се старају за довољву и погодну примарну, првобитну наставу, која стоји искључнво под државним руководством. Настава је обавезБа и у јавним школама бесплатна. Јавне школе треба да посећују деца свију становника,. без обзира на то какав верски обред всповедају или какву веру имају. — Савез ће предузети потребне кораке и мере противу оних кантона који не буду следовали овим захтевима". Осим овога савезни устав за народне школе обратио је своју пажњу и на црквене и религиозне односе и прилике. У њему има овака одредба: „Нико се не може приморати да врши какву религиозну радњу, нити се ико сме нагонити на, ову или ону религиозну наставу. До шеснаесте године детиња узраста у овим стварима одређује отац своју децу". Одредбе и прописи савезнога школског устава већим делом само су утврдили оно што је већ у нојединим кантонима постојало; али су те одредбе дале одређенији вид в конзеквевтнвје су у том закону утврђене.