Prosvetni glasnik

40

НРОСВЕТНИ ГЛАСННК

1.) Поједине државе истока, свака до персијског освајања, а на закључку општи поглед на њихове узајамне односе (кудтурне и политичке) до VI стол. до X. 2.) Персијска монархија до рата с Грцима. 3.) Грчка до персијских ратова. 4.) Грчко-персијски ратови и унутрашња историја Грчке у то доба. 5.) Борба грчких држава.за хегемонију и улога Персије у то доба. 6.) Освајање Грчке од Македонаца. Стање истока аре македонског освајапа. Монархија Александра Великог. 7.) Јелинистичке државе на истоку до оевајања Гимљана. 8.) Грчка пред римским освајањем. 9.) Стапе заиадне иоловине старога света у доба грчко-исрсијских ратова и македонске владавине. Јхартагена. 10.) Историја Рима до пунских ратова. 11.) Пунски ратови. Ширење римске владавине на западу. Стање Грчке и јеличџстичких држава у то доба. Потчињавање Риму. 12.) Еноха постајања империје од римске републике. 13.) Римска империја. Грчка и исток за доба нмиерије. 14.) Појава хришћанства; борба његова са многобоштвом п његова победа. 15.) Гимска империја и варвари. Деоба и пад ииперије. Та шема мало се чим разликује од опште примљене. То је у суштини историја истока (1—2), Грчке (3—8) и Рима (10—15). Против опште примљених рубрика ја бих изнео само такве (које су у шеми нодвучене), које би допуштале ученику да не заборавља да историја Египта, на пример, није престала кад га је Персија освојпла, као што у опште није престала и историја свих земаља, које су ушле у састав перспјске монархије, од како су их освојили Александар Македонски и Рим, а тако исто дале би могућност да се види шта је се радило у западном делу римскога света од почетка римских освајања. Шта више ја бих олакшао ученику појимање тих односа, сабравпш уједпо, на једном месту и поновивши у вези Факге који се односе на историју појединих земаља ; на пример дајући на крају уџбеника један парагра® о Египту под персијском, грчком и римском владавином и у хришћанско доба. Ја ћу овде подробније говорити о потреби да ученици познају једне исте Факте у разној вези. Такав би начин био потпуно уместан још при прелажењу старе историје, а нарочито је потребан у средњој н новој. Суштина је ствари у томе што пређено у једној вези, нотребно је но том прећи (т. ј. у суштини поновитп) и у другој вези. На пример на првим странама старе историје даје се општи нацрт Египта до персијског освојења, али он треба да буде допуњен па крају уџбеника параграФом, у коме би у потпуној вези било поновљено све што се говори о Египту у исторпји Персије, Грчке и Рима. Тако улога Египта у светској историји није се