Prosvetni glasnik

66

НРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

Запитаће неко: како стоји спрема наших учитеља и њихова техничка вештина и наши школски уџбениди у том погледу? — 0 спреми наших учитеља, њиховом устаоштву и пожртвовању према народној просвети, дужни су други квалиФикацију и оценудати; ади о нашим букварима, тим првим ђачким уџбеницима, као десетогодишњи учитељ, који је учио махом ученике I. разреда спмо шш комбиноване са осталим разредима, мислим да ћу смети коју реч прозборити. Наши буквари, који у учењу читања и писања учитељима служе као преко потребно наставно оруђе, пуни су педагогпких погрешака и недостатака тако, да у место да олакшавају, отежавају усиех у поменутим вештинама. Педагошке погрешке, које ја налазим у нашим букварима и упутствима за руковање њима, леже у: неприродном обучавању деце у гласовима и памћењу слова, некорисним букварским сликама, неподесној букварској лектири, рђавој поступности у чигању, учењу великих слова и великом читаначком делу. II Учење гдасова и палћење слова Једна од највећих дужности, која се с правом сме од писца буквара тражити, јесте та, да изнађу иачин, како ће се ученицима олакшати упознавање гласова и памћење слова. Посматрајућп како теоријску тако и практичну страну наших буквара и унутстава за руковање њима, унапред смем рећи, да наши писци буквара још нису довољно учитељима одакшали начин методскога рада у учењу гласова и памћењу слова. Упознавање ученика са гласовима као елементима говора, које за време очигледне наставе према упутству Ник. Вукићевића и Мих. Јовића претходи као олакшица за учење читања, сувише је апстрактно, ако не и апсурдно. — Према Вукпћевићевом Упутству упознавање гласова почиње се анализом говора. Најпре се говор рашчлани на мисли, мисли на реченице, реченице на речи, речи на слогове, а ови на гласове. Баш на најтежи и најапстрактниЈИ начин за упознавање гласова. — Начин пак методскога рада према Упутству Јовићевом у упознавању гласова мало је популарнији, али је својом популарношћу отишао у апсурдум. Он упознаје ученике са гласовима на сасвим неподесном експерименту. 1 ) — Памћење пак слова поред свију буквара и упутстава још Г. Јовић у својен Упутству за упознавање ученика са гдасовима узима звонде; звони, и пита децу, шта сте чуди? Деда на то питање одговарају: Чули смо звонце. •— И сад је ту чвор, јер нам г. Јовић није ништа рекао, како ће се учитељ из тога незгоднога положаја извући и деду на правилан пут упутити. Г. Јовнћ је хтео да му деца на питање, кад он зазвони, одговоре: Чули смо глас. Међу тим г. Јовић је или заборавио или није знао, да се од звонцета, бича итд. не може добити глас већ звук. Само људи и животиње производе гласове.