Prosvetni glasnik

науеа и настава

211

секундарном спроводнику А ј В,, у другом А. } В 2 нешто додније, у трећем А 3 В 3 још додније, и т. д. и при узетој брзини, управо ће почињати у жици А, 00 В 100 , која је за 10 м. удаљена, кад је произведено трептање у примарном спроводнику завршено и прегало у правац противуположени првом. Ако примарно трептање бива од А ка В, онда одговарајуће трептање у секундарним спроводницима бива од В ка А. Дакле, ггосле у 10 секунде почеће у спроводнику А 100 В 100 тећи струја у правцу « °Д В 1оо к а А 100 , после 2 / 10 секунде почеће тећи у спроводнику А 200 В 200 , после 3 / 10 секунде у А 300 В 300 и све у истом правцу. Ади у примарном спроводнику бива за време '/ 10 ДО 2 / 10 секунде после почетка првог трептања електричног кретања од В ка А, које у секундарним спроводни» цима даје повод за електричну струју од А ка В. При узетој брзини

простирања индуктивног дејства мора ово друго трептање у спроводницима између А и А 100 наступити, докле у спроводницима између А 100 и А 200 трентања у противуположеном нравцу наступају. Проширимо ли ово поступање на све спроводнике, онда се налази, да су при продуженим трептањима у примарном спроводнику посде п/ 10 секунде — где п представља неки цео број — трептања у спроводницама од А до А 100 супротна онима у А 100 до А 200 , А 300 до А 400 , А 500 до А 600 , и т. д ., али једнако управљена кретањима у спроводницима између А 200 и А 300 , А 400 и А 500 , и т. д. Замисли ли се даљина трептања у именованом тренутку у смислу њеног правца пренесена на спроводнике и крајње тачке једна с другом састављене, онда ће се добити у слидн 1. нацртана линија таласања, која нам показује ток индукције. Али је индуктивн^ струја у секундарним спроводницима догађај, као што је Херц онитом показао, који се не одиграва у самим спроводнпцима, него на њиховим површинама; с тога се горе описана трептања догађају у једном медиуму, који ове спроводнике окружује. Према изложеним размишљањиша морала би се ова трептања, при коначној брзини распростирања индуктивних дејстава, распростирати кроз простор у облику трансверзалних таласа. Али, ако је то случај, онда би се морали таласи, слично воденим, светлим и топлотним таласима одбити од прилагодних тела и кретати се од зида у правцу супротном онако, како су се пре тога кретали ка зиду. Али, ако се неки талас АВСБЕ (сл. 2.) који је одвесно ударио о зид, од њега одбио, онда ће се он после одбијања кретати у 14*