Prosvetni glasnik

наука и настава

231

да моја ботаника није „иревод од речи до речи", јер „кад се преводи онда се не чине никакве измене« (под 5). Даље, тачним уиоређењем Бонијеве и моје књиге, нашла би се разлика п у распореду појединих заглавља приликом описивања биљних оргаиа: корена, стабла и листа; па и цвета и плода. Нашло би се, да има разлнке између тих двеју средњо-школскпх књига и у оном излагању градива: о простом и сложеном листу, где су различити не само текстови, него и наведени примери па и слике (с. 47 и 94 — 95); о цвасти и опису сложене цвасти (с. 70 и 146) итд. Признало би се, да чланци: тучак са слободним оплодним листићнма; плодник слободан; плодник срастао, нису истоветни ни по речима, ни ио примерима, иа ни по приложеним сликама (види с. 76—79 и 161—165). Морало би се истаћи и то, да има разлике, између тих двеју књига, и у чланку: врсте плодова (с. 86—88 и 172 —182); и у чланку: семенка (с. 90 и 185). Таквим упоређењем приметило би се, да има разлике и на странама 9 и 12; 20 и 37; 21 и 39; 58 и 116; итд., итд. Да се све то тачно расматрало и објективно прииазало, морало би се у ре®ерату истаћи и то, да је излагање у мојој ботаници збивеније него у Бонијевој, итд. Све се ово односи баш на оппгги део за који се у реферату тврди да је превод од речи до речи (види т. 1). Да се зналачки радило, морало би се у реферату казати: да се еистематика у овој ботаници разликује од оне, у ботаницн за ниже разреде, и тиме, што је овде узето у расматрање плођење и развиће биљака, и што је унесено још и племе: бундева, чуваркућа, кактуса, и др., а све према програму за V разред србијских гимназија. Да се све то упоредило, тачно прегледало, мудро проценило, онда се не би смело онако дрско тврдити „не приказујем рад г. Јуришића, него дело Бонјево" (под 3). Референат ме окривљује и за то, што сам „просто изоставио оне кратке прегледе иза сваког одељка" (види под 4). Бонијева Анатомија и Физиологија биљака печатана је двојакам слогом: обичним, школским и петитом. Уз првп слог петита (с. 9) печатана је ова напомена: чланци који ннсу неопходно потребни за наставу штампани су петитом. Таквим слогом печатана је не само „варијација дисања" него и сви резимеји, па и др. Тих кратких прегледа или резимеја има управо деветнаест. Кад се на брзу руку скупе сви ти резимеји, онда они износе не малим осамнаест листи. Тих 18 листи петита стоје према деведесет и седам (97) листи обичног, школског слога. Тп резимеји су изостављени, значи, изостављена је, без мало, читава шестина књиге. А изостављено је само оно што није потребно за саму наставу у нашим средњим школама. Шта значи то, кад се изостави шестина књиге? Значи много. Јср, самим тим нзостављањем, књига добија други лик. А кад се и у оних пет шестина унесу измене, кад се промени и распоред одељака, па се унесу још и нови одељци, онда се, са свим слободно, сме рећи, да се та књига предругојачила и изменила. Је ли тако измењена књига превод? Није