Prosvetni glasnik

194

ПРОСВЕСВИ ГЛ.АСНИК

на зар онда није могућно да се и код деце једном изостави то средњевековно средство! Ово је тим пре потребно, што болешљива деца могу бити тиме јако оштећена. Сад већ има маого људи, који у младости нису никад бијени, па ипак се нигата не разликују од оних, који су редовно тучени. А с друге оиет стране има велики број таквих, који су добилн доста батина од стране родитеља, па им то ништа није помогло. Већ је речено да је веома лако утицати на дечје представе. Ако се при том правилно поступа, онда неће бити тешко да се у детету развију етичке представе. Батине неће никако помоћи оном детету, које је заостало или које из других разлога тешко схвата, те дакле још нема потребног развитка мозга шш има пролазни поремећај Функције мозга. Напротив болесни мозак тешко се штети тиме, кад се мора преко мере напрезати. Свакоме је познато, да слабо обдарено дете баш онда не успева, кад му се много задаје. Најпосле наступи потпун застој у његовоме духовноме развитку. У новије је време опажено, да се израштаји у носу, који отежавају дисање кроз нос, често налазе код духовно заостале деце, и да, кад се они уклоне, интедектуално се стање поправи. Ну претерано је тврђење, да су те вегетације узроци идиотије, јер има деце, која, и ношто се уклоне ти израштаји, остану идиоте, као што има друге деце, која се после тога у интелектуалном погдеду нормално развијају. Пошто је ова операција обично безопасна, треба је у сваком случају извршити. Важан је узрок за нервозност деце и тај, што се нарочито деца из бољих сталежа васпитавају у незгодним и рђавим околностима. Може бити, да здрава деца при том неће страдати, али с./1абуњава ће сигурно бити оштећена. Утицање на детињу нервну систему почиње већ ускоро после ро-. ђења. Свако, ко дође у посету, мора видети и дете, хтео не хтео. Тако се дете свакодневно често буди из свога сна, а спавање му је у прво време врдо потребно. Кад је дете већ толико порасло, да је преко дан подуже будно, онда родитељи, нарочито с првим дететом, овако поступају: Излажу га сувише дражима светлости и звука, које због свога интензитета нису ни мало пријатне, услед чега наступају прекомерна раздражења. Раздражено дете хоће да „забаве" новим дражима, док здраво дете, које се не узнемирује на тај начин, мнрно лежи у својој колевци и забавља се оним, што му случајно дође до чула. Дође ли пак време проговарања, тада настају нова мучења. Од јутра до мрака говоре се детету дотични слогови, да би дете што нре могло рећи мама, тата. Дете нормално проговара и само кад му се нервни апарат за говорење развије, и онда лако и са свим случајно изговара прве гласове. За то није потребна дресура, која бива увек на