Prosvetni glasnik

196

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Родитељи, васпитачи и учитељи слабо обраћају иажњу на значење иубертета, и ако је пубертет важна етана у нашем развитку, а неуроЛ -Ози и психиатри увек опомињу, да у то време може бити опасности за духовни развитак, нарочито код слабуњаве деце. Баш је у доба пубертета потребан брижљив надзор деде у погледу њиховога нервознога стања. Необично понашање у доба пубертета и заостајање у школском раду не треба сматрати као поквареност и као леност, него треба пазити на то, да није наступио застој у духовном развитку услед спречавања развитка мозга, као што то бива код наследно оптерећене деце. Може се и опростити, што сиротнији сталежи воде собом децу у позоришта и на концерте, јер их немају на коме да оставе код куће. Ну нико не може тврдити да је то корисно. Врло је опасно лечење нервозне деце, које предузимају сами родитељи као лајици употребљавајући природна лечења, вегетаријанство, претерану употребу топле н хладне воде и свакодневна телесна вежбања до малаксалости. Има још више таквих опасности, које долазе од рђавог васпитања и неге родитељске, ну о том се не може овде говорити у појединостима. Само још једно да напоменемо, да је, са свим природно, детињи нервни систем у великим варошима излолсен великом броју опасности, У великим варошима искуси дете идући у школу за један дан више, него дете у малој вароши за целу годину. То вреди и за одрасле. У новије време лекари су с правом почели да захтевају, да се деци не дају алкохолна ииЛа, (Ма<Меп, Отовв, Тисгек и др). Желети је, да сви за њима пођемо И ако се не може у опште тврдити, да редовно уживање мале количине вина или пива мора бити штетно по дете, ипак је извесно, да је алкохол штетан за дете, које је наклоњено болести. А да ли је дете наклоњено болести није лако оценити, ако болест није изражена. У напред се не може знати, како ће деца реаговати на алкохол и за то треба избегавати да га редовно пију. И онанија се сматра као узрок дечје нервозе. Ну према ономе што се до сад сазнало, онанија нема толико важности, као што се обично узима. Онанија се у лајичким круговима обично прецењује. Томе је припомогла и литература, која о томе говори. Боље је да се о онанији што мање пише и говори. Онанија која се појави пре почетка пубертета, није узрок болести, већ је болестан симптом, знак ненормалнога развитка. Није ретка пролазна онанија, која се јавља за време пубертета и нема тако опасан значај какав хоће обично да јој се прида. Говор о онанији предј децом може бити штетан, јер им обраћа пажњу на то. А за време пубертета потребно је надгледање и објашњење опасних последица од онаније.