Prosvetni glasnik

278

ПРОСВЕТНН ГЛАСНПК

Писму, али за децу. Ну за ово друго пије доста да писац познаје само грађу, коју ће за децу обрадити, него је веома важно да тој грађи да облик најподеснији дечјем схватању. У једној доброј књизи за децу морају пре свега пзрази и реченице одговарати сгупњу дечјег развића. Застареле изразе, провинцијализме и варваризме треба избегавати. Граматичка и ортогра®ска страча, мора бити потпуно правилпа. Јер кад се од деце већ тражи да говоре и пишу правилно, онда тај захтев треба да потпомажу све књпге које се дају деци у руке. Стил треба да је прост и прпродан, јасан п очнгледан, снажан п живахан, треба да је благородан да васпптава свога чптача. Обе ове књижице нити су прост извадак из Св. Дисма, нити су но њему наиисане за децу. Писац је узео средииу. Негде само хтео је да буде слободнијн и, ваљда, за децу разумљивнји; али баш ту не одговара з.ахтевпма једне добре књиге за децу. Тако ту нмаде: 1) Израза и мисли које не одговарају дечјем схватању, као: те душевне силе су наш ум, наша воља н наига осеКаји (стр. 4. књ. за III р.); Све је Бог створио у времену (књ. за III раз, стр. 5); образовале се реке, језера и мора (књ. за III раз. стр. 5); Исус је живео иримерно (књ. за III раз. стр. 33); Да му раде о глави (књ. за III раз. стр. 36); Исус је иобедио смрт (књ. за III раз. стр. 52); Образовао своју државу (књ. за IV раз. стр, 11); Пребива (место станује, обптава) (књ. за IV раз. стр. 20); Задахнути духом (књ. за IV раз. стр. 30); Исус је ароучавао грешннке (књ. за IV раз. стр. 45); та'квн су и гдаголски облици, које деца никад не употребљавају, као што је давнопрошло време: на пр.: Једап човек иосејао беше (стр. 39, р. 1, књ. за IV раз.); овде иду и теже реченичне консгрукције као: „на сабору се решавало о многим стварима, паио символу, јер су многи хришћани, наговорени од непријатеља Христове цркве, почели погрешно да веРУЈУ" ( вњ - за Р аз - СТ Р- 15. ред 12 озго); даље: „на томе и на још једном сабору, који је био доцније, али опет у четвртом веку, решено је да нико више од православних хришћана не сме ни допуњавати ни скраћивати символ, а утврђен је за увек овај символ, који има дванаесг чланова а почиње се речју: „вјерују," што значи верујем (књ. за IV раз. стр. 15. ред 14. оздо.) — „Још за време апостола, хришћанских општина или хришћанских цркава било је на многим местима, али и онда, а и сада, на свима местима исповеда се у тој цркви једна вера, једна Христова наукаи једни закони" (књ. за IV раз. стр 20. ред 12. озго). 2) Има израза употребљених погрешно, тако: осеКаји (место осећања, књига за III раз. стр. 4. ред 8.); радују своје родитеље (књига за III раз. стр. 4.); (прозвани) грозни (књ. за IV раз. стр. 12); његов и твој (место свој). 3) Има и граматичких и ортографских неправилности: мете (место метне); светом миром (м. светим); јави се међу њих; за то (м. зато) на један иут, (м. на једанпут); за гито (м. зашто); са свим (м. сасвим); лењи (м. лени); 4) Има и варваризама: башта, варош, зејтин. 5) Има и стварних погрешака: Само се Ноје спасао и неке животиње (књ. за III раз. стр. 9. ред 3. оздо); иребију колена (м. голени) стр. 51. ред 12, оздо); сву децу до две године поубијају, па онда, јави анђео Јосифу да узме Исуса и да бега у Мисир (књ. за III раз. стр. 31. ред 7. и 8. оздо). Кад се већ пнше књпга за децу, онда у њој треба да је градиво згодно рашчлањено на поједине делове, да поједини делови и читави одељци добију подесне наслове, али и подела и наслови треба да показују једну целину. Све ово иотпомаже схватање појединосги п износи нам Св. Писмо као исто-