Prosvetni glasnik

532

ПРОСВЕТНИ гллсник

трафску карту краљевипе Србије. Имамо ли то, лако ћемо обележити иланинску разграну, те ћемо тако добити и орографску слику своје отаџбине. То би била друга јединица. Имајући то, прећи ћемо на границе краљевине^ које су или ириродне (реке, планивски гребени) или неприродне. Објашњавање тога, била би трећа методска јединица. Сад долази на ред политичка подела Србије по окрузима. Ту би нам сваки округ представљао по једну једпнпцу, у којој се поново прелази оро, хидро и топографија, историја,. статистика, етнографија, јестаственица и управа. ПГго смо учили, то се понови, а круг сазнања шири се даље развојном наставом. Ну и овде ће сепредузети округ у коие је школа, опширније од других округа. После тога, обраћа, се већа пажња оним окрузима, који су том округу ближе, а мања онима, који су даље од њега, у којима се учи само оно што је најкарактеристичвије и најважније. Деца су познала и државну управу говорећи о управним властима у ошптини, срезу и округу. Сад треба узети целу државну управу као јединицу г која би обухватила админисграцију, правосуђе, војску, цркву, школу, привреду г трговииу и остало што ту спада, да би се утврдио прави појам о држави. Тај се појам проширује тим, што ће деца научити, да је српска држава. уставна монархија, којом влада наследни владалац из народне династије Обреновића по уставу, с којим се деца морају такође познати бар у главнам његовим одредбама. Јединка о управи је свакако доста опширна, те се мора делити на више методских јединица. Она је у земљописној настави свакаковрло важна, јер се баш њоме долази најпре исгакнутом циљу овог наставног предмета: буђењу љубави према својој отаџбини. У овом одељку добиће деца и много практичких поука, које ће им у доцнијем животу бити од велике користи. Тако су ученици синтетичким методом изучилп до сада цео земљопис Србије, те се сад може нрећп аналитичком методу, којим би се стечено знање утврђивало и ново добијало. Ту би се сад могло предузети оно, што наставни програм истиче у тачки 3. Завршна тачка наставвог програма предази на границе краљевине Србије; прелазећи преко љих, истичу се области старе српске државе и области, у којима данас живп српско племе у другим државама. Овај је део важан због исторнске наставе, која упознаје учениве с црошлошћу свог народа, гајећи у исто време и мисао духовног и политичког српског јединства. Због пређашњег опсежног градива, овај се део може предузети врло кратко. По прописаном програму, земљописна настава у IV. разреду завршује се посматрањем иоложаја Србије на глобу. То у главном тражи план и програм од земљоиисне наставе у IV. разреду наших народних школа, а ја сам покушао да то мало и објасним према дидактичнпм начелима, што их мора сваки учитељ имати у виду, кад прописнн програм у школи изводи. Поступак у земљописној настави спаја све напред наведене методе. Распоред се држи, ако и не са свим доследно, сиптетично концентричног метода, но у излагању он прихваћа, како асоцирајући, тако и конструктиван и аналитичан метод, како то кад потреба затражи. Како успех земљиписне наставе зависи и од средстава, што их будемо у настави употребили, то ћу овом приликом да се и на то обазрем. Овде су наставна средства: очигледно расматрање природе, живо излагање учитељево, упоређивање размера у природи и на картама, прегледне и добре карте^