Prosvetni glasnik

552

ПРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

У овом цосебном делу књпге долази после сваке области преглед: планина, река, места и т. д. Али се у тим прегледима баш ништа ново не казује, него се само понавља оно што је веК нааред, у иочетку те областге казано. Јасно је према томе, да је једно од тога двога излишно, и кад су се ве^ хте.ш имати прегледи, да онда није требало то исго казивати и у почегку одељака. - Још је махна ових ирегледа, што се у једнима помиље по пггогод о јегику и оделу становништва а у другима се о томе не казује ништа. Али и тамо где се нешго казује, не казује се довољно ни иотпуно. Тако на пр. у ирегледу за Рујно, Стари Влах п Рашку (стр. 43) писац каже: „У Старом. Влаху говори се јужним говором" и наводи примере. Зар га неће опда ту свако дете запитати: И А како со говори у Рујну п Рашкој"?

III се део овог Земљописа зове: Оаис знатнијих аокрајина у Србији г а под тим покрајинама се разумеју већи речни сливови: Подриње, Посавнна г Поморавље, Подунавље итд. Одмах норамо рећи, да су ови описи иојединих сливова сасвим неиотребни: 1) зато, што се у њима понавља све оно што јевећ казано са нешто мало новога, и 2) што се Србија ио сливовпма прелаза у III разреду и тамо се ово асто учи. Последица је ових описа по сливовнма,. да у књизи има и сувише ионављања и да је услед тога пзишла бар за четвртину већа. 0 једној се ствари говори у овој књизи и на три-четири места г најире у општем делу, затим у описима појединах округа а негде и у прегледима за неколико округа и најзад у овом опису поједипих сливова. Ма колико да ово за неке ствари може приликом предавања биги корисно, ипак ве прилпчи, да се тако и у књизи ради. Уџбепик не може на себе узимати улогу наставника. Али што је још горе, овим се код ученика пре може направити забуна, кад се о нечем на једном месту каже једно, на другом нешто друго или друкчије, на трећем оиет друкчије. А тако је рађено у овој књизи.. Узмимо нпр. говор, одело и ириродне ароизводе, па ^ропрагимо шта се све о њима каже у општем делу, шта у описима и прегледима код појединих округа а шта оиет у оиису речних сливова. Видећеио, да се на свпма тим местима о истом предмету говори у сасвим друкчијем обиму и наравно да се на сваком месту каже нешто друго. За одраслије ученике ово би још могло бити кориено г али за ове у основаој школи може бити само од штете. Таман се код њнх утврди један појам нпр. о језику или оделу у неком крају, а већ им се тај појам квари другим, који има опет да се иоквари тре !)ИМ. Пиеац треба све опе иодатке, који су само у овом делу његове књигепоменути, да пренесе које у општи (I) а које у посебни (II) део, и тако да сасвим изостави ове описе по сливовима. Само онн прегледи: Развођа, планина, река, речних сливова, родности, округа, вароши итд. могу остати на овом месту, т. ј. после описа свих округа. Још да поменемо неколике погрешке у овом, III, делу Земљописа. На 82. страни каже: „Планине северног дела Србије шаљу своје реке у главном Дунаву на север и Тимоку на исток". Овде дакле писац разуме под северним делом Србије само онај део између Тимока и Дунава. А на карти се впди, да је то чисто северо источни део. Даље говори о планинама „јужног дела Србије", које чине развођа, па ирегледа само оне с десне стране Биначке Мораве. А з-ар није јужни де® Србије и са леве стране Биначке Мораве?