Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ 11Р0СВЕТН0Г САВЕТА

555

•сувишан и да не сме остати И каква је корист од тога, кад се о једној ствари не каже све што треба на једном месту, него се растури на три четири места. Еод Митровића исгина нема ништа о прелазима на граници, о природним леиотама (клисурама и водопадима), о црквеној и војној нодели Србије — и то му је недостатак. Али зато он има, поред поненутих нреимућстава, још и опширније о занимању становништва. Уоаште дакле узевши мора се иризнати, да је оишти део у Земљоиису ЈР. МитровиКа много бољи него код СтанојевиКа. Сад да пођемо даље. Оба Земљописа имају као други — носебни — део: оппс појединах округа у Србији. Код Станојевића нма уза сваки округ ц карта, код Мптровића нема. Кад би ове карте ваљале, онда би у томе овај део Земљописа код Сга нојевића имао једну, много претежнију страну. Али је већ доказано, да све те карте не вреде ништа, и тако можемо оба Земљописа упоредити без икака обзира на карте. — Станојевић има у опису сваког округа засебне натписе за назив, величину, насељепост, положај, равнипе, реке итд., што чпни матернјал прегледпијим. Тога у Земљопису код Митровића нема, али се и код њега о свему томе говори и о сваком од ових цредмета почиње говор исиочетка. По количнни материјала у поједаних округа оба се Земљописа у главном слажу. Још да помеаемо и ову разлику. Код Митровића су окрузи поређани азбучним редом а код Станојевића су распоређепи по извесним областпма. Митровићев распоред не ваља већ по томе, што је непрпродан, али смо видели да и Станојевићев има својих недостатака. На крају овог посебног дела код Митровића су иобројана сва главнија обласна имена у Србији и сваком је одређено место. Ово је, мислим, боље, него да се опа помињу тек по поједигшм сливовима као што је учинпо Станојевић у III делу своје књиге. 0 том III делу, где је опис знатнијих сливова у Србији, већ је доста казано. Тога дела у МитровиАевој књизи нема, и сасвим је умесно. Само би и његову Земљопису добро дошло, да има оне прегледе: развођЗ, река, сливова, округа и вароши по величини, затим ирегледе обрађене земље, жита, усева итд., каквих има у Земљопису Мих. Станојевића. У оба Земљописа говори се на крају о српским земљама. И овде је Митровићев Земљоиис обилатији, јер има о томе 9 листи, док је у Станојевића само 4. Наравно да је у нрвоме и више података, нарочито о местима, што је заиста и било потребно. Међугии се Станојевић, говорећи о местима, већином задовољава тиме, да саио поброји главна места иојединах српских земаља. Уоиште можемо из овог уиоређења извести, да се у књизи Р. Митрови&а види више илана и много је мање излишних ионављања. Осим тога књига је иажљивије израђена, без оних грешака и несиретности, које набројисмо у Земљоиису Мих. Станојеви&а. Према евему овоме мислим, да се као уџбеник из Земљоииса за IV разред основне школе ире може иреиоручити књига Раше МитровиИа него Мих. М. СтанојевиКа. Станојевип би тек имао да свој Земљоиас ирема иредњим наиоменама иоирави и иреради. Али се и Земљоиис Р.