Prosvetni glasnik

радња главног просвегног савета

559

бруара ово године и после брижљивог разгледања имам част поднети Главном □росветном Савету следећи извештај. Обим, у ком је г. Милетић иаиисао поднету ГеограФпју, превазилази по величшш све досадање уџбенике ове врсте. Поред материјала, који је до сада уношен равномерно скоро у све уџбенике за IV раз. гимназије, находи се у г. Милетићевом уџбенику доста новина откривених и угврђеннх у последњии годинама научних испитавања на пољу ГеограФије. Да се све ово , сабере, систематише и испише требало је доста времена, труда и стрпљења. За г. Милетића може се с правом рећи да му ништа од овог није оскудевало. Гасиоред градива у овом раду удешен је другаче и, по мојем мишљењу, боље, него што је то до сад било у географским уџбеницима. Оосле укупног н врло опшнрног прегледа сваког континента долазе описи појединих држава « са мало физичког а доста антропогеограФског материјала. То је урађено, како ми се чиии, за то, што се физички моменти третирају у укупном прегледу континената врло оишпрно, те није било иотребе понављати их прн сиецијалном опису држава. Распоред држава и области удешен је са чисто политичке тачке гледишта, што је у Политичкој ГеограФији од велике важности, јер се на тај начин лакше схваћају политичке величине држава, њихове скономске јачине и колонијалне тежње. Тако се у досадањим нашим уџбепидима није радило, или ако је рађено, није нигде до краја извођено. После самосталних држава долазе државе и обласги под заштитом страних држава и напослетку колоније тих држава. Историјски део континената, кога нема или врло мало има у досадањим уџбеницима, јесте такође добра страна г. Милитићеве Географије. Могао је мало и краћи битн, нарочиго о Африца. Оаширност, са којом је г. Милетић све горње изнео, толика је, да се предмет у IV раз. гимназије при садањим приликама не би могао за годпну дана свршити. Наши програми из ГеограФије нпсу, како сам се из искуства могао уверити, поделили равиомерно географски материјал. Гледало се, како ми се чини, да се у учењу појединих разреда добију извесне целине, као ццр. Балканско Полуострво у II а Европа у III раз. а нису се узимале у обзир величине ових целина а још мање шга остаје да IV разред савлада. Последица тога јесте та да су свих пет осталих континената (са Оцеанијом), а то ће рећи 13 / [4 површине суве земље осгављеии за цроучавање у IV раз. Само ово, на би и при најкраћем изучавању ових пет континенага било немогуће без велике хитње свршити цео предмет за годину дана, са 2 часа недељно. Узме ли се у обзир још и распис г. Министра Просвете из 1899 год. којим се наређује да се у IV раз. морају претходио ионовити Српске Зсмље, онда ће нам још јасније бити како непотауно и по^ршно знање из ГеограФије ових пет континената морају имати ученици. Док се, у III раз. може предмет цри врло великој опширности свршити најдаље до 1 марта, дотле су писци ГеограФије за IV раз. били нринуђени нисати кратке уџбенике на штету најосновнијих и најиотрсбнијих географских знања, која се и тако кратка с тешком муком до краја године свршавају. Г. Милегић се није много при раду његове ГеограФије на ове тешкоће обзирао. Он је писао оно, што * је потребно и што треба један ученик IV раз. да зна о страним континентима. Отуда је и дошло да је његова ГеограФија, као игго горе напоменух, много ошпирнија од свих досадањих. Његовој ГеограФији имао бих неколикв иримедбе и замерке учинити. Тако стил, који у њој влада, толико је тежак, рђав и управо неразумљив да ми је на неким местим иотребно било 2—3